Ruski službenici spremni da uče i da se prekvalifikuju

Rusija je međunarodni lider po broju ljudi koji su spremni da se stručno usavršavaju – takav je rezultat istraživanja međunarodne kompanije Keli Servisiz. Težnja radnika da uče radi napretka u karijeri karakteristična je za ekonomije u razvoju, ističu eksperti. Oni podlače da težnja građana ka samorazvijanju može da postane jedan od glavnih stimulansa za pozitivne promene u ekonomiji.

U anektiranju pod nazivom Keli Global Vrkfors Indeks učestvovalo je 120 hiljada ljudi iz 32 zemlje sveta, između ostalog više od 5000 ruskih građana. Ispostavilo se da 92% anketiranih iz Rusije smatra da će im nova znanja pomoći u napretku u karijeri. Posle Rusije na spisku Keli je Tajland, zatim Meksiko i Brazil. Prvih deset praktično se potpuno sastoji od zemalja u razvoju ili takozvanih novih industrijalnih zemalja. To je logično, smatra predstavnik Keli Servisiz Dmitrij Kosov. Po njegovom mišljenju, u privredama u razvoju ljudi više pažnje poklanjaju profesionalnom napredovanju, dok se stanovnici razvijenih zemalja pre svegra brinu o slobodnom vremenu i mogućnosti da poklanjaju pažnju porodici.

- Unutar zemlje sa takvom privredom ljudi su aktivniji, stanovništvo se trudi da zaradi ovde i sada, trudi se da napravi karijeru i upravlja ovom karijerom. Kao jedna od varijanti upravljanja ovom karijerom razmatraju se dodatni treninzi, usavršavanje svojih veština. Broj takvih ljudi mnogo je veći nego u privredama koje su već dostigle određeni nivo razvoja.

Većina anketiranih ruskih građana želi da se obučava kako bi zauzelo višu dužnost na tekućem radnom mestu, zaposlila se na boljem poslu ili promenila sferu delatnosti. Otprilike 26% anketiranih vezuje sticanje novih veština sa mogućnošću otvaranja sopstvenog biznisa. To je po rečima Dmitrija Kosova odlika ruskih građana.

- Ovo je nesumnjivo visok pokazatelj. Tokom različitih naših anketiranja fiksiramo da se saradnici kompanija u Rusiji izdvajaju u odnosu na evropske saradnike, saradnike iz drugih regiona sveta, time što oni zauzimaju aktivan stav u nameri da otvore svoj biznis. Naravno, potrebno je uzimati u obzir da od namere do realne realizacije postoji određena distanca. I ne mogu svi koji izražavaju nameru realno da otvore svoj biznis.

Ipak, sama težnja da se radi za sebe po rečima Kosova odlikuje ruske službenike od kolega iz drugih zemalja.

Eksperti ističu da je ova težnja ruskih građana za stručnim usavršavanjem povezana sa tim što državni sistem obrazovanja ne pruža uvek neophodan obim znanja za rad u konkretnoj struci. Težnja ljudi da se usavrše pozitivna je tendencija, govori sociolog, vodeći saradnik istraživačke organizacije Levada-Centar Natalija Bondarenko. Pri tome ovo je vredno ne samo za kompaniju, već i za državu, koja treba na sve načine da podstiče ovu tendenciju.

- Uloga države je u tome da stimuliše, zato što profesionalni kapital, socijalni kapital nije samo individualno, već i opšte blago koje je faktor ekonomskog napretka, faktor ekonomskog razvoja, između ostalog modernizacije. Ako se kod nas pojavljuju takvi zadaci, država treba da stimuliše politiku i poslodavaca i radnika da ne troše svoje prihode uzalud, već da investiraju u svoje profesionalno obrazovanje.

Pri tome eksperti podvlače da zadatak države nije samo u tome da se podrže ljudi koji teže ka novim znanjima, već i da se učini tako da kvalifikovani stručnjaci ne dobiju želju da napuste zemlju.

Vlad Grinkevič,