ALARMANTNO: Saopštenje za javnost povodom pojave zmije i insekata

 Beograd – U aerosolu (tragovima iza aviona koji satima stoje na nebu) koji se izbacuje iz aviona, u nenajavljenim preletima najveće terorističke organizacije na svetu preko Srbije, nalaze se pored metalnih oksida teških metala i hemijska otrovna jedinjenja, bakterije, virusi, mikoplazme, bionanočestice na granici veštačkog života, zatim jaja mekušaca i insekata nesvojstvenih lokaciji (zemlji) na koju se sadržaj izbacuje. To je jedini razlog pojave enormnog broja zmija i insekata nepoznatih vrsta u Srbiji. Za očekivati je da se ove godine u Srbiji izazove invazija skakavaca koja će uništiti letinu, kao suša prošle godine.

Po gustini tragova koji ostaju iza tih aviona zločinaca može se utvrditi da sadržaj aerosola (tragova) nije uvek istog sadržaja. Ti tragovi ostaju na nebu satima, polako se šire i pretvaraju plavo nebo u belu izmaglicu. U poslednje vreme posebno se zaprašivanje vrši noću kada se izbacuju tone i tone otrova koji se mogu videti po svanuću u vidu oblaka razmazanih ivica, kao da je u pitanju oblak belog dima koji vetar razvlači po nebu.

Pojava je karakteristična i svako se može obučiti da razlikuje normalne oblake kumulusa oštro oivičenih ivica od oblaka otrova nepostojećih i razmazanih ivica. Zagrevanjem navedenih metalnih oksida u atmosferi elektro magnetnim frekvencijama upućenih iz SAD iz HAARP sistema na postavljene prijemne antene u Srbiji (koje Vojska Srbije čuva i održava), izaziva se veštačka suša i enormne temperature vazduha. Prošlogodišnja suša u Srbiji je direktna posledica zaprašivanja otrovima iz vazduha i delovanja HAARP sistema iz SAD zbog čega je samo u poljoprivredi Srbije šteta veća od 4 (četiri) milijarde dolara.

Ruski general Leonid Ivašov je nedavno izjavio da SAD ima klimatsko oružje kojim može da sprži svaku zemlju na svetu. Metalni oksidi i drugi opasni hemijski otrovi zagađuju zemljište, uništavaju šume, posebno zimzelena stabla što se može videti po ubrzanom sušenju stabala navedenog drveća po gradovima i parkovima urbanih naselja.

Aluminijum oksid koji je najčešći sastojak aerosola (otrovnih oblaka koji ostaju iza aviona na nebu) zagađuje plodno zemljište i zakišeljava ga posle čega na zemljištu mogu da se gaje samo genetički modifikovene kulture (GMO) iz čega se može shvatiti krajnji cilj zločinaca koji sprovode ekocid nad prirodom Srbije i genocid nad stanovništvom.

Izbačeni metalni oksidi u atmosferi se putem elektromagnetnih frekvencija HAARP sistema (džinovski akcelerator elektromagnetnog polja) postavljenog u SAD koje preko prijemnih antena postavljenih u Srbiji (koje Vojska Srbije čuva i održava) zagrejavaju, podižu atmosferu u jonosferu (viši sloj Zemljinog omotača) odvlačeći vodenu paru iz vazduha i izazivaju sušu na određenoj lokaciji. Ruski general Leonid Ivašov je nedavno izjavio da SAD poseduju klimatsko oružje kojim mogu spržiti svaku zemlju po svom izboru.

Prošlogodišnja suša u Srbiji je direktna posledica zaprašivanja metalnim oksidima iz vazduha zbog čega je samo u poljoprivredi šteta iznosila više od 4 (četiri) milijarde dolara, u šumarstvu još i više. Zato se dešava ubrzano sušenje drveća, posebno zimzelenog, koje se lako može videti po urbanim naseljima i parkovima.

Savetnik za nauku predsednika SAD, Džon Holdren (John Holdren) je 16. novembra 2011. godine na konferenciji za novinare javno izjavio ,,da SAD već 16 godina zaprašuju čovečanstvo opasnim hemijskim jedinjenjimaˮ što vremenski odgovara sa početkom pojave dugotrajnih tragova na nebu posle preleta aviona po svim zemljama članicama NATO alijanse ili potpisnica NATO-Sporazuma o partnerstvu za mir. Tim priznanjem, ne upuštajući se u objašnjenja razloga zbog čega se to čini, otklonjena je i poslednja dilema u postojanje

Opasna hemijska jedinjenja izbačena iz aviona u nenajavljenim i neodobrenim preletima preko vazdušnog prostora Srbije kod ljudi izazivaju čitav niz teških oboljenja. Aluminijum kod ljudi izaziva Alchajmerovu bolest, prevremenu totalnu senilnost, a udahnute ili na drugi način unete bionano čestice izazivaju, najstrašniju bolest u istoriji ljudske vilizacije, Morgelonsovu bolest, nazvanu po autoru koji je prvi opisao i otkrio uzrok. Navedene bionano čestice se u organizmu čoveka koristeći bioelektricitet organizama spajaju i stvaraju niti poput vlasi kose koje osvajaju ceo organizam, ulaze u mozak čoveka i menjaju mu svest.

Najčešće te niti izlaze iz čoveka preko cele površine kože stvarajući masivne rane i kraste, pa čovek izgleda kao da je prekriven ribljom krljušti, zbog čega je medicina nazvala ovu bolest riblja koža (dermatitis ichtiosa). Pored toga, po svedočenju savesnih lekara, navedena opasna hemijska jedinjenja izazivaju pravu epidemiju naprasnih smrti kod mladih ljudi u naponu životne snage. Ljudi u starosti između 25-30 godina uveče su savršeno zdravi, a ujutru se ne probude. Medicina je, ne istražujući uzroke navedenog pomora mladih ljudi, ovu pojavu nazvala epidemijom naprasnih (iznenadnih) smrti. Osnovano se sumnja da je o ovoj epidemiji smrti mladih ljudi izdata zabrana informisanja javnosti, jer se ova alarmantna vest samo jednom pojavila na naslovnoj stranici jednog glasila.

Odgovornost nosilaca državnih funkcija za opisani ekocid i genocid

Za navedene pojave i opisane posledice ekocida i genocida nad Srbijom i stanovništvom Srbije postoji pojedinačna zakonska odgovornost nosilaca državnih funkcija.

Na prvom mestu po odgovornosti za izdaju naroda i države, jer se opisana pojava nenajavljenih i neodobrenih preleta aviona preko neba Srbije mora smatrati agresijom radiološko-hemijsko-biološkom metodom, nalazi se Tomislav Nikolić, predsednik države i vrhovni komandant Vojske Srbije.

Po čl. 6, stav 1 i 2 Zakona o odbrani Republike Srbije, u slučaju agresije na Srbiju, vrhovni komandant Vojske Srbije mora doneti plan odbrane i rukovoditi njime.

Na drugom mestu po odgovornosti se nalazi načelnik Generalštaba Vojske Srbije, general Ljubiša Diković, jer Vojska Srbije po Ustavu Republike Srbije i Zakonu o odbrani ima samo dve propisane dužnosti; da sačuva Ustavom utvrđeni društveni poredak i teritorijalnu celovitost Republike Srbije. Bez obzira da li je stiglo naređenje od vrhovnog komandanta ili ne, načelnik Generalštaba je morao izdati naređenje da avijacija i protivvazdušna odbrana vrate nenajavljene i neodobrene prelete stranih aviona koji izbacuju zakonom zabranjena opasna hemijska jedinjenja, prizemlje ih ili obore na zemlju u slučaju odbijanja izdatih komandi.

Vrhovni komandant može da bude sprečen da izda takvu komandu, da ne može da komunicira sa Vojskom Srbije, može i da izda narod i državu i da odobri čak i suvozemnu agresiju i ulazak strane vojske na teritoriju Srbije, može da bude bolestan ili otet od terorista, generalštab mora da izda naredbu o odbrani Srbije na opisani način po Ustavu i Zakonu o odbrani. Niko nema pravo da od Vojske Srbije traži da se ogluši o Ustavne i zakonske dužnosti, takvo naređenje se ne može izvršiti. Dokaz o iznetoj oceni leži u tvrdnji da bi načelnik Generalštaba sigurno odbio da izvrši naređenje vrhovnog komandanta u pretpostavljenom akutnom ludilu da bombarduje Beograd (ili opoziciju).

Isto tako, general Diković nije smeo da se ogluši o naredbu da slobodno pušta strane avione da nas truju, ubijaju i uništavaju poljoprivredu i prirodu u celini. Ponašanje načelnika Generalštaba Vojske Srbije se ne može drugačije oceniti osim kao saučesništvo u izdaji naroda i države, jer se od Nirnberškog procesa nacističkim ratnim zločincima 1945. godine više niko na svetu ne može pravdati za svoje zločine činjenjem i nečinjenjem izgovorom da je samo sprovodio naređenje.

Na trećem mestu odgovornosti za izdaju naroda i države i sledstvene okupacije vazdušnog prostora Srbije, masovne smrti stanovništva Srbije trovanjem iz vazduha i uništavanja ekonomije i prirode, nalaze se ostali pripadnici Generalštaba i trupni komandanti Vojske Srbije. U slučaju izdaje načelnika Generalštaba, ostali pripadnici Generalštaba i trupni komandanti su morali izdati naredbu o borbenoj gotovosti Vojske Srbije, a načelnika Generalštaba blokirati i izolovati (uhapsiti). Izdaja se ne sme slediti, još manje primati naređenja od osvedočenih izdajnika.

Dokaz za navedenu ocenu su dali heroj Milan Tepić i stariji vodnik Slobodan Grujović tokom neustavnog otcepljenja bivših republika SFRJ. Major JNA Milan Tepić je odbio da preda magacin sa oružjem i municijom teroristima i digao ga je u vazduh dobrovoljno birajući smrt, dok je stariji vodnik Slobodan Grujović takođe odbio naređenje potpukovnika slovenca da preda magacin sa oružjem i municijom Janšinim teroristima, izvadio je pištolj i preko zatvorene kapije ubio izdajničkog potpukovnika JNA kao pseto.

Major Milan Tepić je posthumno odlikovan visokim odličjima i proglašen narodnim herojem, dok je stariji vodnik JNA Slpobodan Grujović takođe odlikovan, ali najvišim mirnodopskim odlikovanjem, jer 1991. godine navodno nismo bili u ratu, vanredno je unapređen u čin poručnika, uručeni su mu ključevi od dvosobnog stana u Čačku i preko noći zaboravljen. Bilo je zabranjeno pisati o njegovom podvigu da ne bi predstavljao uzor i primer ostalim pripadnicima JNA, a danas VS, kako postupati u slučaju izdaje naroda i države.

Na trećem mestu se nalazi Vlada Srbije sa predsednikom Vlade Ivicom Dačićem na čelu, jer osim na predsednika države i vrhovnog komandanta, za sve ostale snose odgovornost za njihov izbor i mogli su uticati opozivom na sve ostale nosioce vojnih funkcija, posredno i na vrhovnog komandanta, ali samo izdavanjem naređenja novopostavljenim vojnim licima o blokadi i izolaciji predsednika Srbije i vrhovnog komandanta koji je prvi učinio izdaju naroda i države.

U daljem sledu izdaje se nalazi Narodna skupština koja je izabrala Vladu Srbije i nemo posmatra čitav lanac izdaje, od vrhovnog komandanta do Vlade Srbije i ništa ne preduzima.

Na poslednjem mestu odgovornosti za izdaju države, ali i za sopstvenu sudbinu, se nalazi sam narod Srbije koji je svedok svega navedenog. Za objašnjenje izostanka bilo kakve reakcije naroda na očiglednu izdaju i ugroženost samog biološkog opstanka, potrebno je daleko veći prostor od korišćenog. U najkraćem bi se takvo ponašanje naroda moglo objasniti izostankom pravih informacija o izdaji i posledicama, što opet baca najsramniji pečat na tzv. javni informativni servis Srbije, bar na onaj deo koji građani plaćaju iz svog džepa.

Ujedno, gornji opis sleda izdaje naroda i države činjenjem i nečinjenjem, može da posluži kao uputstvo šta treba uraditi da bi Srbija izašla iz samrtne agonije u koju su je gurnuli izdajnici srbskog naroda.