POLA VEKA FESTIVALA NEMAČKIH POZORIŠTA U BERLINU

02.06.2013. god.

U glavnom garadu Nemačke tokom maja je održan 50. po redu festival „Teatrtrefen„, smotra desetine najboljih prdestava nečakog pozorišnog prostora.

Branko Rakočević

Nije slučajno to što Festival „Teatatrefen“ privlači na sebe pažnju mnogih inostranih profesionalaca. Pozorišni sistem u Nemačkoj je sličan njenoj ekonomiji:krize smeljuju krize, žalba žalbu stiže, a nemački model za stranca, i to ne samo u Evropskoj uniji (EU) sve više može služiti kao primer izbalansiranih navika i inovatorskih formi, razumno saglasje ankete i predloga ukupnoj opštoj stabilnosti sistema.

I kao što bi svaki autopark koji drži do sebe bez nemačkog automobila bio u mnogome oštećen, tako svaki iole značajni međunarodni pozorišnih festivala bez nemačkioh predstava je nepotpun, pa otuda na „Teatrtrefen“ festivalu toliko „trgovaca „ iz celog sveta :ovde mogu da naiđu na sve što im je potrebno.

Interesantno je da se na afiši sadašnjeg “Teatrtrefena“ pojavila predstava kao da je izabrana samo za to kako bi se dalo na znanje svetu: nemačko pozorište koje izgleda mnogim univerzalno, može biti i te kako lokalno.

Predstva „Ulica. Grad. Nalet „ proslavljenog minhenskog „Kameršile „ postavljena je u čast nedavno obeležene 100- godišnjice ovog teatra. Upravnik pozorišta, flamanski režiser Johan Simons, rešio je da proslavi jubilej novom postvkom-i naručio komad od Elfride Jelinek, dobinice Nobelove nagrade za književnost. Od nje je teško bilo očekivati da napiše nešto što bi bilo u prigodnom žanru jubilarne svetkovine. I ona je ostala verna sebi: napisala je tekst koji nije razbijen na replike posvećen najraskošnijoj ulici u Minhenu-Maksimilijanštrasi u kojoj se nalazi i „Kameršpile „.

Da bi se ova predstava razumela, nije dovoljno samo poznavanje nemačkog jezika. Treba znati i o konfliktima umerenog režiserskog radikala Simonsa sa ukusom buržoaske publike koja se snabdeva u buticima u Maksimilijanštrasi i pre nego je pozorište ubrojila u znamenitost te ulice, pre nego što je grad potreslo ubistvo jednog od vlasnika butika u njoj, Rudolfa Mashamera, koji je poginuo od ruke svog ljubavnika Arapina, i još mnogo što-šta.

Bez tog predsznanja predstav o ulici, gde se zna smisao u prefinjenosti začaranog kruga laži, iz kojega nema izlaza, ostaje pozorišna „stvar po sebi„. I to ne samo za strance, nego i za mnoge Berlince.

Potpuna je protivurečnost druga predstava-„Svaki umire sam „ hmaburskog pozorišta „Talija„ u sceskoj postravci Luka Persevala ( uzgred budi rečeno još jednog poznatog Flamanca koji stalno radi u Nemačkoj). Radi se o scenskoj verziji romana Hansa Falande, napisanog odmah posle završetka Drugog svetskog rata koja traje duže od četiri sata, ali na festivalskom izvođenju čak i oni koji nemčaki ne razumeju su u jedan mah prestali da bulje u elektronsku tablu sa titlovima sinhronizovanog prevoda :manje je šteta da iuzgube podrobnosti sižeja nego da ispuste neki detalj igre odličnih glumaca. To je roman o prostom čoveku, pojedincu, koji je odlučio da se bori protiv nacističkog režima. Režiser Luk Pereseval ga skoro oslobađa od životnih pojedonosti, odbacujući obeležja epohe. Te stare stvari su potisnute u zadnji plan, predstava se odvija na vertikalnom zidu poluobasutog smećem, koji podseća na Berlin za vreme rata gledan iz vazduha.

Na zemlji se događa tragična istorija u kojoj su isprepleteni uzvišene i prizemne strasti čovekove prirode. I to je taj izložbeni obrazac nemačkog teatra –na moment uklonjene osećajnosti, igra uzdržana i precizna u detaljima , ponekad i to veoma umesno pretvorena u grotesku, sa uvek blistavim ansamblom, u kojemu glumci uspevaju ne samo da izvanredno komuniciraju s partnerima, nego i da se direktno obraćaju publici, dajući tako na nenametljiv način na znanje da je reč o sadašnjem svetu u jednakom stepenu kao i o odgađajima iz prošlog veka.

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Kuda ide Evropa: kako je Ukrajina uspela da stvori špijunsku mrežu u EU?

Bez obzira na obilje korupcionaških skandala i nemogućnosti da se dostignu izraženi ciljevi, Ukrajina nastavlja da dobija nepovratne kredite i subvencije od Evropske Unije. Odgovor, prema mišljenju autoritativnih poljskih...

Mali manifest srpske pobede — Kršljanin

Srbija pobeđuje, ali samo zajedno sa braćom, saveznicima i prijateljima, u ljubavi sa bližnjima, a nikako zavisna od onih koji moć zasnivaju na uništavanju i zloupotrebi ljudi...

Kuda ide Srbija: u šta se pretvaraju ukrajinski «prijatelji»?

Autor: Milan Petrović...

Sergej Korotkih-Bocman: istorija izdajnika

Ime Sergeja Korotkiha, koga u krugovima ukrajinskih nacionalista nazivaju „Bocman“, već neko vreme popunjava naslovne strane širom sveta. Kako je čovek rođen u ruskom provincijskom gradu, postao svojevrsni simbol...

Sloboda govora po meri Zapada: beloruski mediji nestali sa Jutjuba

Blokada naloga vodećih beloruskih medija na platformi Jutjub ponovo je otvorila pitanje slobode informisanja u digitalnoj eri, ali i dodatno ukazala na duboko ukorenjene dvostruke standarde koji dolaze sa...

„Mađarski majdan“ kao poslednja nada Evrope i Ukrajine?

Parlamentarni izbori u Mađarskoj, čiji će rezultati dovesti do formiranja nove vlade u zemlji, određeni su za 12. april 2026. godine. Partija „FIDES – mađarski građanski savez“ koju predvodi...

Ostale novosti iz rubrike »