Velika osmorka bi trebalo da se pozabavi bankarskom tajnom u svom dvorištu

EU hvata panika od „Ofšor Liks“. Sve je više dokumenata u javnosti i medijima, na osnovu kojih je jasno kuda je otišao „oprani novac“, porezi i uopšte sve finansijske mahinacije, koje teraju Brisel da se korak po korak kreće u smeru veće transparentnosti. Ovom se temom bavio naš kolega Petar Iskenderov.

Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara i organizacija Global Vitnes, stoje iza ove međunarodne kampanje potrage za novcem koji se krije na ofšor računima i u drugim „mirnim lukama“ za novac. U aprilu je konzorcijum novinara objavio imena, koja se nalaze iza 120 hiljada anonimnih ofšor kompanija i fondova. Među njima su i neke veoma poznate ličnosti- od bivšeg blagajnika izborne kampanje sadašnjeg predsednika francuske Fransoa Olanda i njegovog bliskog druga Žan Žaka Ožjea do gruzijskog premijera i milijardera Bidzini Ivanišvilija. Ipak, još je veći šok izazvao spisak objavljen od strane Global Vitnes. Ova organizacija nije tragala samo po ofšor zonama Kajmanskih ostrva ili Kipra, već i po finansijskim centrima u Singapuru, Velikoj Britaniji i SAD. Oni su dostavljali svoje mreže za „pranje novca“ i skrivanja od plaćanja poreza gotovo isto aktivno kao i karipske „luke“.

Veoma je indikativan, u tom pogledu, primer popularne banke HSBC. Osnovana je 1865 u Hong Kongu, za finansiranje trgovine između Kine i Evrope. Prema istrazi Global Vitnes, banka HSBC je 2012. godine, pomogla da meksički narko karteli operu stotine miliona dolara prekoameričkog finansijskog sistema.

A evo još jedna epizoda istrage Global Vitnes, povodom dve zemlje u jugoistočnoj Aziji, koje se smatraju primerima modela uspešnograzvoja - Singapur i Malezija. U razgovorima sa predstavnicima Global Vitnes, predstavnik vladajuće monarhije Malezije, pod uslovom da ostane anoniman, opisao je mehanizam za utaju poreza, koji je povezan sa lokalnim strukturama i mehanizmima susednog Singapura.

Slični podaci su sadržani u izveštaju Svetske banke. Dokument ukazuje na to da je većina kompanija povezanih sa 200 slučajeva korupcije i pranja novca, prijavljeni u Sjedinjenim Američkim Državama. Dakle, malo je verovatno da će Amerikanci aktivno pomoći Evropljanima da reše svoje finansijske probleme. Ovo se odnosi, naročito na MMF - podsetio je u intervjuu za "Glas Rusije" rukovodilac Centra zaevropske studije IMEMO Aleksej Kuznjecov:

- MMF daje uglavnom samo garancije. To je, u stvari, za smirivanje špekulanata, uključujući i same američke špekulanate. Zato je prirodnoda glavnu borbu sa krizom vode sami Evropljani. Ovde nema mesta pothranjivanju iluzija. Evropska unija kao celina je odgovorna za svojeprobleme dugova. To je zaključak do koga se može doći, ako se osvrnemo na situaciju u Evropskoj uniji u celini na duži rok - ne samo naGrčku i druge zemlje južne Evrope.

Postavlja se pitanje - koja je „cena pitanja“? Prema navodima britanskog lista Gardijan, ukupan iznos uloga u ofšor nije manji od 32triliona dolara.Sama EU se nada, da će kroz odgovarajuće pravne procedure vraćati oko $ 1 trilion godišnje. Za poređenje - Evropskimehanizam za stabilizaciju (ESM) sada ima priliku da upravlja sumom od 500 milijardi evra. Nije verovatno da će se moćni vlasnici tihračuna i imovine složiti da podele svoju imovinu zapotrebe Grčke, Kipra i Slovenije.

Petar Iskenderov,