Vučić priznao da je srbska privreda na kolenima, ali ne žuri sa odlukama

Potpredsednik vlade Srbije i ključni čovek na današnjoj srbskoj političkoj sceni Aleksandar Vučić, juče je priznao da, kako se doslovno izrazio, «srbska privreda više ne stoji na nogama», a za ekonomsku situaciju u Srbiji je rekao da je ona teža nego što se do sada moglo čuti. Otuda se među građanima postavlja pitanje – a zašto se do sada nije moglo čuti da je ekonomska situacija toliko katastrofalno loša, kao i to – zašto ni posle godinu dana rada nove vlade još nema konkretnih mera za izvlačenje zemlje iz tako nezavidnog položaja?

Naime, kako je dodatno saopštio vicepremijer Vučić - ne treba da se žuri sa donošenjem odgovarajućih rešenja, zato što su po njegovom mišljenju prvo neophodne detaljne konsultacije sa svim domaćim i stranim stručnjacima, pa tek onda da se donesu dobre i odgovorne mere.

A dok vlada ne usaglasi takve mere, čini se da će i dalje sav razgovor na tu temu da se svodi na puko konstatovanje tragičnog činjeničnog stanja, kog je Vučić ilustrovao činjenicom da se praktički ceo državni budžet puni iz prihoda samo stotinak preduzeća, a i ona su prezadužena, iz čega je sam vicepremijer izvukao zaključak da je srbska ekonomija zabrinjavajuće teško bolesna.

Međutim, od čelnih ljudi u državi koje su građani na izborima zadužili da menjaju postojeće stanje, verovatno se očekuje nešto više od prostog opisivanja sumorne stvarnosti i zaklinjanja da će građanima govoriti istinu i samo istinu o stvarnoj situaciji. Jer osiromašeni građani zemlje i bez stručne prezentacije aktuelne ekonomske situacije ionako veoma dobro znaju da je stanje kritično loše, a za to im je dovoljno da se osvrnu na stanje njihovih sopstvenih finansija i životnog standarda koji se nezaustavljivo srozava.

A poslednji u nizu dokaza za to je i slabljenje dinara koje se nastavlja već danima bez prekida, pa je sada domaća valuta na najnižoj vrednosti od početka godine, a nastaviće i dalje da pada ukoliko se hitno ne donose paket ekonomskih mera za privredni oporavak. Ali on, kako su imali priliku da čuju svi građani, ipak neće biti donet tako brzo.

A dok se ne primene mere oporavka uništene privrede, i sve dok te mere ne pokažu konkretne rezultate, u Srbiji će realnost na terenu biti - sve češće otvaranje narodnih kuhinja za siromašne kojih je sve više. Po podacima Crvenog krsta Srbije, samo u poslednjih par meseci otvorene su nove narodne kuhinje u Nišu, Bečeju i Srbobranu, u kojima će svoj jedini dnevni obrok moći da dobije nekoliko novih hiljada gladnih ljudi.

Po zvaničnim izjavama iz Crvenog krsta, broj korisnika narodnih kuhinja u Srbiji je povećan u prvoj polovini ove godine, što znači da je u odnosu na prošlu godinu preko 4000 novih ljudi prisiljeno da se hrane na besplatnom kazanu, usled nemogućnosti da sami sebi obezbede makar jedan topli obrok dnevno.

A kao najtragičniji primer građana koji nemaju drugog izbora nego da traže besplatnu hranu, govori slučaj diplomiranog ekonomiste iz Kragujevca, koji je pre nekoliko dana preminuo zbog hronične neuhranjenosti. Nakon propasti njegovog preduzeća, nije više mogao da plaća ni smeštaj, ni lekove, ni hranu, što ga je na kraju koštalo života.

Međutim, takvi primeri iz realnog života teško mogu da se probiju do udarnih termina televizija sa nacionalnom frekvencijom, zato što su oni već rezervisani za virtuelnu stvarnost koju nude rijaliti programi. Pa ipak, najveći rijaliti program u današnjoj Srbiji sa pokleklom ekonomijom, kako je to priznao Vučić, to je onaj rijaliti u kome se povećavaju redovi ispred kazana sa besplatnim pasuljom i u kome se vrednost dinara obrušava iz dana u dan.

Ratko Paić,