Rusija u Svetskoj Trgovinskoj Organizaciji: prvi rezultati

Već u toku skoro godinu dana je Rusija članica STO. Eksperti posmatraju prve rezultate. Glavni je zaključak: od učlanjivanja u tu organizaciju u zemlji se praktično ništa nije promenilo.

Rusija se učlanila u STO u avgustu 2012. godine posle 18 godina pregovora. U toku tog perioda su optimisti izračunavali: koje će vajde dobiti ruska ekonomija od slobodnog pristupa na svetska tržišta. Pesemisti su predviđali propast čitavog niza industrijskih grana – pre svega industrije automobila, kao i poljoprivrede, jer zbog promene carinskih tarifa u Rusiju je mogla da dospe jeftina uvozna roba, koja bi stvorila ozbilju konkurenciju ruskom proizvođaču.

Očekivanja su bila zaista velika. Međutim, nijedna od prognoza se nije obistinila, kaže direktor Centra istraživanja međunarodne trgovine Aleksandar Knobel.

- Sama činjenica učlanjivanja u STO nije prekretnica, ona ne rezultira nekim promenama, jer se tome išlo zaista u toku 18 godina. Mnoštvo zakonodavnih promena, učinjenih radi toga, pripremilo nas je tome. Zato nije ni trebalo očekivati neke bitne promene, tim pre u toku godine dana. Za sada su snižene tarife za neke grupe robe. To će trajati tokom narednih godina.

Priključenje RF STO nije se mnogo odrazilo na spoljnoj trgovini. Tempo priraštaja uvoza ostaje otprilike isti, - ističe predstavnik Komiteta za integraciju, carinsko-tarifno regulisanje i STO Ruskog saveza industrijelaca i preduzimatelja Pavel Isajev.

- Ruska ekonomija i pre učlanjivanja u STO bila je dosta otvorena. Oko 50 odsto bruto-domaćeg proizvoda formiralo se u izvozno-uvoznim operacijama. Priliv i rast uvoza, koji su očekivali pesimisti, nije se desio. Moramo da se usredsredimo na uhodavanju prakse uzajamnih odnosa s našim partnerima na novim uslovima, kao i mehanizama i procedura STO.

Tokom godine članstva u STO Rusija se suočila i s prvim izazovom: EU je podneo tužbu. Razlog je utilizacione dažbine za uvozna kola. Glavna pretenzia EU se sastoji u tome, što u Rusiji postoje različite tarife za uvoznike i strane proizvođače, koji montiraju kola na ruskoj teritoriji.

Predsednik Komiteta za pitanja ekonomske integracije zemalja ŠOS i ZND Trgovinsko-industrijske komore Vladimir Salamatov smatra da optužba nema ništa strašno. Što više, trgovinski sporovi omogućuju razradu novih dokumenata za zaštitu nacionalnih ekonomskih interesa.

- Ogromna većina zemalja učestvue u trgovinskim sporovima. Što više, takve krupne ekonomije kao što su Kanada, SAD, EU intenzivno vode taj proces. Kada se analiziraju statistike trgovinskih sporova u okviru STO, vidi se da je njihova većina povezana sa sporovima oko subvencija, primene naknada i antidempinških mera. Prirodno je da svaka zemlja brani svoje interese, pokušava da predloži proizvode na spoljna tržišta, zaštiti svoje proizvođače.

Eksperti takođe pozivaju, a da se ne bojimo rasta konkurencie stranih proizvođača, te navode primer Kine, koja je postala članica STO 2001. godine. Kineska ekonomija je dobila maksimalnu vajdu. Izvoz se povećao sedmostruko. Doduše, skeptici obraćaju pažnju na Ukrajinu, čije učlanjivanje u STO nazivaju nacionalnom tragedijom. Posle priključenja ovoj organizaciji ukrajinski bruto-domaći proizvod se smanjio za 15 odsto, a obim industrijske proizvodnje za 40. Vladimir Salamatov je uveren da Rusiji tako nešto ne preti.

- Učlanjivanje Ukrajine u STO je bilo političko rešenje. Tamo nisu tako striktno, kao što je to činila ruska vlada, branili svoje položaje u posebnim granama i instrumentima. Između ostalih, carine, ukupan obim zaštite nacionalnih proizvođača u Ukrajini je manji nego u Rusiji. Mormamo da pohvalimo naše pregovarače.

Međutim, ističu eksperti, da bi postala efikasna članica STO, Rusija mora da povećava konkurentnost ekonomije, poboljšava biznis-klimu i kvalitet državnog upravljanja. Članstvo u STO je složenije od pregovora o priključenju.

Svetlana Kalmikova,