Daleke orbite izabranika Evrope

Kako se približavaju izbori za Evropski parlament, zakazani za maj 2014. godine, pažnja komentatora i analitičara prema glavnom zakonodavnom organu EU osetno raste.

Evropski Internet-portal EurAktiv objvio je ovih dana analizu delatnosti izabranika Evrope, koju je pripremila rukovodilac programa Varšavskog instituta za društvene odnose, doktor Agneška Lada, u okviru saradnje sa Nemačkim udruženjem za spoljnu politiku DGAP. Teško da se ocena delatnosti evorpskih poslanika, sudeći po članku, može nazvati visokom.

Jedan od aspekata rada Evropskog parlamenta koji se posebno kritikuje jeste odustvo tesnih kontakata evropskih poslanika sa svojim kolegama iz nemačkog bundestaga. Kako piše autor istraživanja, stiče se utisak da se oni često kreću različitim političkim orbitama. A upravo sada, u procesu izlaska iz krize, to je nedopustivo, Smatra Agneška Lada. Lisabonski sporazum bitno je povećao ulogu Evropskog parlamenta u usvajanju važnih odluka, podseća ona. Poslednjih godina je skočio i značaj nemačkog bundestaga u vešenju evropske politike od strane Berlina. Ali kako bi se u punoj meri iskoristila dobijena ovlašćenja, podvlači se u analitičkom članku DGAP, treba da predstavnici obe zakonodavne strukture tesno sarađuju na evopskom i nacionalnom nivou. Za sada toga nema.

Naravno, piše doktor Lada, teorijski poslanici Evropskog parlamenta predstavljaju interese svih evropljana. Zato oni ne mogu da istupe u ulozi lobija za sopstvene države. Ali to je, kako se ona izrazila, čista teorija. U praksti predstavnici pojedinih zemalja u Birselu i Strazburu ne mogu da ne izražavaju u Evropi interese nacionalnih vlada. Druga je stvar što same ove vlade ne daju rado svojim evropskim poslanicima slična ovlašćenja. I ovde, smatra autor analize DGAP, pojavljuje se nepotrebna konkurencija vlada sa evropskim parlamentarcima, kao i sa poslanicima domaćih parlamenata.

Sa tim je vezano i pitanje ugleda onih koje u zemljama članicama EU biraju za poslanike u koridorima vlasti jedinstvene Evrope. Izuzev nekih zvezda, po rečima doktora Lade, kao što je na primer šef Evropskog parlamenta, nemački socijal-demokrata Martin Šulc, većina nacionalnih predstavnika kod sebe u zemlji praktično je nepoznata.

Između ostalog primedbe doktora Lade na račun glavne zakonodavne strukture EU ne mogu se smatrati nekim otkrovenjem. Povoda za kritiku na račun Evorpskog parlamenta ima više nego dovoljno. To je i snažan pritisak na poslanike mnogobrojne armije međunarodnih lobija, to su i ogormni troškovi na kursiranje parlamenta između Brisela, Strazbura i Luksemburga, zbog čega je on dobio uvredljivi naziv putujućeg cirkusa, to su i nezaslužena, kako mnogi smatraju, materijalna blaga za poslanike i slično. Da li će sve ove negativne pojave nestati posle predstojećih izbora? Teško, smatra zamenik direktora Instituta za političke i vojne analize Aleksandar Hramčihin.

- Mislim da teško da će se nešto promeniti u skorije vreme, kaže ekspert. Za sada stanovništvo evorpskih zemalja prihvata kao vlast sopstvene parlamente. A evropski parlament u takvom svojstvu ono ne vidi. Znači tamo se i biraju drugostepena lica. Ali pitanje je i u ovlašćenjima. Ako Evorpski parlament bude imao više ovlašćenja od nacionalnih, tada će prema njemu biti drugi odnos među političarima, kao i među stanovnicima.

Ipak, kako kaže hramčihin, tamo mogu da dospeju još drugostepeniji ljudi, ako prolazna barijera za kandidate bude spuštena ili ukinuta, o čemu se diskutuje. Mogu, smatra nemački poslanik Evropskog parlamenta stranke HSS Markus Ferber, ali za sada takvu opasnost ne vidi.

- Naravno, nekoliko postojećih slučajnih ljudi ne igra u parlamentu nikakvu ulogu, rekoa je Ferber u radijskom inervjuu. A zašto? Zato što u većini zemalja članica saveta za sada, hvala bogu, postoje prolazne barijere. Pa i broj mandata je ograničen.

U svakom slučaju, izbori za Evropski parlament se približavaju. I to je neosporiva činjenica.

Oleg Severgin,