Далеке орбите изабраника Европе

Како се приближавају избори за Европски парламент, заказани за мај 2014. године, пажња коментатора и аналитичара према главном законодавном органу ЕУ осетно расте.

Европски Интернет-портал ЕурАктив објвио је ових дана анализу делатности изабраника Европе, коју је припремила руководилац програма Варшавског института за друштвене односе, доктор Агнешка Лада, у оквиру сарадње са Немачким удружењем за спољну политику DGAP. Тешко да се оцена делатности еворпских посланика, судећи по чланку, може назвати високом.

Један од аспеката рада Европског парламента који се посебно критикује јесте одуство тесних контаката европских посланика са својим колегама из немачког бундестага. Како пише аутор истраживања, стиче се утисак да се они често крећу различитим политичким орбитама. А управо сада, у процесу изласка из кризе, то је недопустиво, Сматра Агнешка Лада. Лисабонски споразум битно је повећао улогу Европског парламента у усвајању важних одлука, подсећа она. Последњих година је скочио и значај немачког бундестага у вешењу европске политике од стране Берлина. Али како би се у пуној мери искористила добијена овлашћења, подвлачи се у аналитичком чланку DGAP, треба да представници обе законодавне структуре тесно сарађују на евопском и националном нивоу. За сада тога нема.

Наравно, пише доктор Лада, теоријски посланици Европског парламента представљају интересе свих европљана. Зато они не могу да иступе у улози лобија за сопствене државе. Али то је, како се она изразила, чиста теорија. У праксти представници појединих земаља у Бирселу и Стразбуру не могу да не изражавају у Европи интересе националних влада. Друга је ствар што саме ове владе не дају радо својим европским посланицима слична овлашћења. И овде, сматра аутор анализе DGAP, појављује се непотребна конкуренција влада са европским парламентарцима, као и са посланицима домаћих парламената.

Са тим је везано и питање угледа оних које у земљама чланицама ЕУ бирају за посланике у коридорима власти јединствене Европе. Изузев неких звезда, по речима доктора Ладе, као што је на пример шеф Европског парламента, немачки социјал-демократа Мартин Шулц, већина националних представника код себе у земљи практично је непозната.

Између осталог примедбе доктора Ладе на рачун главне законодавне структуре ЕУ не могу се сматрати неким откровењем. Повода за критику на рачун Еворпског парламента има више него довољно. То је и снажан притисак на посланике многобројне армије међународних лобија, то су и огормни трошкови на курсирање парламента између Брисела, Стразбура и Луксембурга, због чега је он добио увредљиви назив путујућег циркуса, то су и незаслужена, како многи сматрају, материјална блага за посланике и слично. Да ли ће све ове негативне појаве нестати после предстојећих избора? Тешко, сматра заменик директора Института за политичке и војне анализе Александар Храмчихин.

- Мислим да тешко да ће се нешто променити у скорије време, каже експерт. За сада становништво еворпских земаља прихвата као власт сопствене парламенте. А европски парламент у таквом својству оно не види. Значи тамо се и бирају другостепена лица. Али питање је и у овлашћењима. Ако Еворпски парламент буде имао више овлашћења од националних, тада ће према њему бити други однос међу политичарима, као и међу становницима.

Ипак, како каже храмчихин, тамо могу да доспеју још другостепенији људи, ако пролазна баријера за кандидате буде спуштена или укинута, о чему се дискутује. Могу, сматра немачки посланик Европског парламента странке ХСС Маркус Фербер, али за сада такву опасност не види.

- Наравно, неколико постојећих случајних људи не игра у парламенту никакву улогу, рекоа је Фербер у радијском инервјуу. А зашто? Зато што у већини земаља чланица савета за сада, хвала богу, постоје пролазне баријере. Па и број мандата је ограничен.

У сваком случају, избори за Европски парламент се приближавају. И то је неоспорива чињеница.

Олег Севергин,