Na Zemlju će se vratiti srednjovekovni mrazevi

Uskoro planetu može da očekuje zahlađenje, koje će trajati do sredine veka. Takva prognoza je predstavljena u britanskom izdanju Telegraf i američkom Dejli Mejl. Ističe se da se već ovog leta ledeni pokrivač Arktika uvećao za 60% u poređenju sa istim periodom prošle godine. Ledovi površine pola Evrope prostrli su se od obala Kanade do severne obale Rusije.

Jak mraz za ruske stanovnike obična je pojava. Ima dosta pluseva. Skijanje, klizanje, pecanje na ledu. Neki, pri tome sa zadovoljstvom, kupaju se u ledenoj vodi. Između ostalog u Centalnoj, pa i u Južnoj Evropi nije uvek bilo toplije nego u snežnoj Rusiji. N na primer, 1323. godine Venecijanska laguna se smrzavala 3. novembra. U Veneciju te zime roba se prebacivala ne brodovima, već kolima preko ledenog pokrivača. U 17. veku na Temzi okovanoj ledom ispod londonskog Tauera dugo je radila pijaca. Rajna se nekada smrzavala u donjem toku 4 meseca u godini. Klima ima svoje cikluse razvoja, objašnjava rukovodilac energetskog programa Grinpisa Rusije Vladimir Čuprov.

- Poslednje decenije zaista su praćenje padom tempa globalnog zagrevanja. Temperatura je rasla, ali brzina je opala. Naučnici koji pod okriljem UN pripremaju u septembru novi referat o klimi, ovaj faktor poznaju i objašnjavaju. Dešava se prirodni ciklus zahlađenja. Vrlo kratkog. Svega na 50 godina granicama nekatastrofalnih promena.

U geološkoj istoriji Zemlje poznata su četiri surova ledena perioda. Savremeno međuledeno doba, po mišljenju naučnika, započelo je otprilike pre 12 000 godina. I sada se čovečanstvo nalazi u vrlo komfornim uslovima, kada je temperatura dostigla vrlo povoljan nivo. Ovaj predah će se nesumnjivo završiti i tada će nastupiti novo ledeno doba, tvrdi direktor Centra za klimatske programe Fonda divlje prirode Aleksej Kokorin.

- Ono će biti, ali najranije za 10-15 hiljada godina. A to da će postati hladnije u narednih 10-20 godina, sasvim je moguće. To nikako ne isključuje globalno zagrevanje. Iz naučnih radova se vidi da temperatura okeana raste. Raste stalno i snažno. Ner adi se o prosečnoj temperaturi vazduha, radi se o temperaturi čitavog klimatskog sistema. Atmosfera zauzima u njemu svega 7%. Ne moće se po psećem repu, tačnije po atmosferi, suditi o svemu. Okean neopzivo dokazuje da se globalno zagrevanje nastavlja.

Ispada da će kratkotrajno zahlađenje od nekoliko decenija nastupiti na fonu globalnog zagrevanja. Što se tiče rasta ledenog pokrivača u Arktiku, to je po mišljenju Alekseja Kokorina ne baš previše korektan primer u naučnom pogledu.

- Protekla 2012. godina bila je rekordna po minimalnoj površini leda. Jasno je da će ove godine leda biti mnogo više. Arktik se ne topi svake godine i neprekidno. To je tendencija topljenja i prirodnih ciklusa smrzavanja u periodu od nekoliko godina. Sada je leda otprilike toliko koliko je bilo 2009. godine. Ali njega je i dalje manje nego 80-ih godina.

Cikličnost u ponašanju arktičkih ledova se podvlači i u referatu Međuvladine grupe eksperata za promenu klime. U tome što ih ima više takođe postoje plusevi. Prošle godine odgovarajuću plutajuću santu za stanicu ruskih polarnih istraživača Severni Pol-40 nije bilo lako naći. Za 8 meseci trebalo ih je prevremeno evakuisati, zato što se santa opopila. To je važno zato što se polarni istraživači upravo bave sakupljanjem i proučavanjem jedinstvenih podataka o promenama globalne klime.

Mihail Aristov,