SAD menjaju svoju taktiku na Bliskom Istoku

Republikanci kritikuju Obamu za pasivnost na Bliskom Istoku. Po njihovom mišljenju, odustajanje aktuelne administracije od uloge lidera u regionu preti ozbiljnim posledicama po nacionalnu bezbednost SAD.

Prema mišljenju senatora republikanaca Džona Mekejna i Lindsija Grema, neuspeh administracije u Siriji je deo velike krize ugleda SAD na Bliskom Istoku.

Treba podsetiti da su stavovi SAD i Saudijske Arabije počeli da se razilaze odmah pošto je Obama odustao od vojnog mešanja u sirijski konflikt dok su Saudijci iz sve snage podržavali sirijsku oružanu opoziciju. Osim toga, zabrinutost saudijskih vlasti izaziva započeta normalizacija odnosa između SAD i Irana, koji pretenduje na vođstvo u regionu Persijskog zaliva i čitavog Bliskog Istoka. Govori glavni urednik internet-izdanja Tera Amerika Boris Mežujev.

- Što se tiče zbližavanja sa Tehranom, kao takvog zbližavanja nema – postoji normalizacija, razmrzavanje odnosa. To je, smatram, strateški kurs drugog Obaminog mandata. On treba da ode, ostavivši za sobom politički rešen iranski problem. Program maksimum je uspostavljanje diplomatskih odnosa.

Boris Mežujev smatra da Obama sprovodi na Bliskom Istoku vrlo razuman kurs. Jer bi razmrzavanje odnosa sa Iranom u izvesnom smislu samo utvrdio svoj poredak u regionu.

Između ostalog, postoji mišljenje da izvesno udaljavanje SAD od Saudijske Arabije ima pod sobom upravo ekonomsku osnovu. Prema toj verziji Amerikanci gube interesovanje za Saudijce u prvom redu zato što im takozvana škriljačna revolucija daje nezavisnost od nafte iz Persijskog zaliva.

Zanimljiv je još jedan prilično čudan bliskoistočni savez – Saudijska Arabija i Izrael, kojima je u istoj meri, mada iz različitih razloga, nepovoljno razmrzavanje iransko-američkih odnosa. Politička trvenja između SAD i Izraela samo jačaju u kontekstu pokušaja Obame da reši iranski nuklearni problem mirnim putem. Stiče se utisak da se dve zemlje nalaze na pragu velike svađe. Ali šef katedre međunarodnih organizacija i mirovnih političkih procesa Fakulteta međunarodne politike Moskovskog državnog univerziteta Andrej Sidorov smatra da to ni iz daleka nije tako.

- Odnosi SAD sa Izraelom u poslednjih 10 godina preživljavaju preformatiranje. Ako se setimo Obaminog kairskog govora iz 2009. godine, njegovim sadržajem Izrael nije bio previše zadovoljan. Ali meni se ne čini da će Vašington na bilo koji način delovati protiv interesa Izraela. U SAD je veliki izraelski lobi. I Obama se neće odlučiti na to da izgubi takvog saveznika, koji je decenijama podržavao Vašington. Ali za saradnju sa arapskim svetom važno je pokazati da SAD sprovode politiku jednake udaljenosti. U strateškom pogledu SAD i za vreme Obame i posle njega čuvaće odnose sa Izraelom.

Drugim rečima, neodlučnost Obame na Bliskom Istoku koju kritikuju republikanci može se oceniti kao imidž-korak koji ima za cilj da pokaže da se Bela kuća nalazi u mejnstrimu aktualne geopolitike. I ako na zalasku epohe jednopolarnosti stari metodi više ne rade (što ne žele ili ne mogu da shvate Obamini kritičari u Senatu), američki predsednik menja mač za ralo, ne gubeći iz vida strateški zadatak očuvanja izuzetne uloge svoje zemlje na međunarodnoj sceni.

Sergej Duz,