Sekvestar budžeta Pentagona kao simbol promena

SAD moraju da smanjuju vojni budžet. Iza suma sa mnogim nulama krije se nemogućnost Amerike da sačuva svoju izuzetnost, oslanjajući se na grubu silu.

Troškovi za odbranu i druge svrhe biće smanjeni otprilike za bilion dolara do kraja 2021. godine. Američki vojnici smatraju da iznenadnost smanjenja troškova i odsustvo fleksibilnosti u tome mogu da spuste borbenu sposobnost do opasnog nivoa. Sa tačke gledišta konzervativaca to je neprihvatljivo. Govori direktor Centra za stratešku konjukturu Ivan Konovalov.

- Svaka država ima svoje zadatke na osiguranju nacionalne bezbednosti. Amerikanci se bave ne samo bezbednošću svoje zemlje. Oni se mešaju u poslove drugih država u čitavom svetu. Za takvu vojnu mašineriju potrebni su ozbiljni troškovi. I u tom smislu američki generali su protiv smanjenja. Pošto to umanjuje njihove mogućnosti.

Uporedo sa tim današnja realnost je takva da Americi nije potrebna gigantska armija – ni sa vojne tačke gledišta (pošto teško da će se SAD u skorije vreme uplesti u novi rat poput avganistanskog ili iračkog), ni sa tačke gledišta ekonomije, ni sa tačke gledišta troškova. Danas za udeo SAD otpada oko 40% svetskog udela troškova na odbranu. Operacije u Iraku i Avganistanu sumarno su koštale SAD 6 triliona dolara, ako se uzmu u obzir troškovi za socijalno osiguranje vojnika. Jasno je da je za današnju Ameriku to proviše. Govori Ivan Konovalov:

- U stvari rukovodstvo SAD shvata da u aktualnom vidu vojni budžet je previše naduvan. I država više ne može da podržava svoju vojnu mašineriju na tom nivou koji je postojao ranije. Zato će biti ozbiljnih smanjenja u kopnenim trupama. biće smanjene dve strateške komande SAD. Biće smanjenja i u drugim pravicma.

Budžet se smanjio. Ali prilikom smanjenja vojnih troškova Pentagon obećava da će uvećati efikasnost strupa, učinti ih mobilnijim, kompaktnijim. To je cilj svake vojne reforme. To što sada pokušava da uradi vlada SAD, to je da pronađe zlatnu sredinu između smanjenja vojnih troškova i podrške bojeve sposobnosti armije.

Obamini oponenti tvrde da najbogatija nacija na planeti i istorijski jedina supersila treba da ima prvoklasnu armiju koja strogo odgovara razmerama njene ekonomije. Zanimljivo je da ova teza u opštim crtama odgovara predstavama samog Obame o američkoj izuzetnosti. Moguće da upravo zato zamenik dirketora Instituta za SAD i Kanadu, predsednik Fonda za podršku vojnih reformi Pavel Zolotarev sumnja u to da će se Bela kuća odlučiti na realno smanjenje vojnih troškova.

- Treba primetiti da je dolaskom predsednika Obame bilo izvršeno jasno označeno dosledno smanjenje tempa rasta odbrambenog budžeta. Tačnije nije bilo reči o smanjenju troškova, već o smanjenju tempa rasta. To da oni treba da se uvećavaju samo se po sebi razume i sasvim je objašnjivo. SAD do danas su najsnažnija država i ne samo u vojnoj, već i u informacionoj sferi. Ova svera u savremenom svetu j emožd avažnija za razvoj zemlje. I SAD postavljaju za cilj da sačuvaju svoju prednost u tome. Odbrambeni budžet odražava ovaj cilj. Ali ekonomske realije ih navode da optimalizuju odbrambeni budžet i smanje troškove za programe koji nisu tako očigledni u kontekstu odbrambene bezbednosti.

Po svemu sudeći, smanjenje vojnih troškova i optimiziranje programa za SAD je u mnogome prinudna mera. Jednsotavno američki političari shvataju da se epoha jednopolarnosti završava. I sada za očuvanje svog izuzetnog položaja na geopolitičkoj sceni gruba sila nije dovoljna.

Sergej Duz,