Rezultati viljnuskog samita

U petak 29. novembra završen je sastanak na vrhu u okviru Istočnog partnerstva u prestonici Litvanije Viljnusu. Gruzija i Moldavija su parafirale dva separatna sporazuma sa EU o asocijaciji i slobodnoj trgovini.

Pored aktivnih kontakata među mnogobrojnim učesnicima samita i uspostavljanja novih veza među njima to je bio najkonkretniji i najbitniji rezultat foruma. Što se tiče Ukrajine, njen predsednik Viktor Janukovič postavo je svoje uslove za integraciju u EU. Detalje iz Viljnusa prenosi naš izveštač Igor Belov.

- Činjenica neočekivane promene stava ukrajinskog rukovodstva uoči samita nesumnjivo se nalazila u centru dnevnog reda i diskusija u okviru Istočnog partnerstva. Mnogi predstavnici zemalja EU pokušali su da sakriju svoje duboko razočaranje i da odigraju u Viljnusu na dobru kartu u ne baš uspešnoj za njih partiji. Oni su naravno uveravali i umirivali da je budućnost programa Istočno partnerstvo garantovana i ne podvrgava se opasnosti. Iz usta zapadnih političara u Viljnusu, kao i ukrajinskih opozicionara mnogo puta je moglo da se čuje o tome da se krah sporazuma o asocijaciji Ukrajine sa EU desio uglavnom pod uticajem Rusije. Ruski ambasador u EU Čižov je slikovito istakao u vezi sa tim da ako se može govoriti o ruskom pritisku, tada se može porediti stav EU u pogledu Ukrajine sa parnim valjkom.

Drugi konkretni rezultati sastanka na vrhu u Viljnusu bila su dva druga potpisana bilateralna dokumenta — sporazum EU sa Azarbejdžanom o pojednostavljivanju viznih procedura i sporazum EU sa Ukrajinom o zajedničkom civilnom vazdušnom prostoru. Neophodno je pri tome podvući da su zvanični predstavnici iz Belorusije i Jermenije bili za njihove kolege iz EU svojevrsni partneri druge vrste. I to je bilo primetno svima. Uzroci za to su poznati: obe zemlje su dale prednost članstvu u Carinskom savezu sa Rusijom i Kazahstanom u odnosu na asocijaciju sa EU. A to ne odgovara osnovnoj koncepciji Istočnog partnerstva. Između ostalog, sam Azarbejdžan ne pridaje velikog značaja asocijaciji sa EU i široko reklamiranoj ali sumnjivoj slobodnoj trgovini. U Bakuu niko ne sanja o medenim rekama i zlatnim gorama.

U završnom dokumentu samita program Istočno partnerstvo se predstavlja vrlo dostojno i njen nastavak u vidu novog sastanka na vrhu planiran je za prvu polovinu 2015. godine, ovog puta u glavnom gradu Letonije Rigi. Indikativno je što u završnom dokumentu nema ni pomena o Rusiji. I to bez obzira na to što su u toku samita neki istočnoevropski lideri, među njima predsednik zemlje domaćina, bez ustezanja koristili prema Rusiji terminologiju iz doba hladnog rata. Očigledno rukovodioci stare Evrope, u prvom redu gospođa Merkel, uspeli su uspešno da ohlade usijane glave mladoevropljana.

Igor Belov,