Резултати виљнуског самита

У петак 29. новембра завршен је састанак на врху у оквиру Источног партнерства у престоници Литваније Виљнусу. Грузија и Молдавија су парафирале два сепаратна споразума са ЕУ о асоцијацији и слободној трговини.

Поред активних контаката међу многобројним учесницима самита и успостављања нових веза међу њима то је био најконкретнији и најбитнији резултат форума. Што се тиче Украјине, њен председник Виктор Јанукович поставо је своје услове за интеграцију у ЕУ. Детаље из Виљнуса преноси наш извештач Игор Белов.

- Чињеница неочекиване промене става украјинског руководства уочи самита несумњиво се налазила у центру дневног реда и дискусија у оквиру Источног партнерства. Многи представници земаља ЕУ покушали су да сакрију своје дубоко разочарање и да одиграју у Виљнусу на добру карту у не баш успешној за њих партији. Они су наравно уверавали и умиривали да је будућност програма Источно партнерство гарантована и не подвргава се опасности. Из уста западних политичара у Виљнусу, као и украјинских опозиционара много пута је могло да се чује о томе да се крах споразума о асоцијацији Украјине са ЕУ десио углавном под утицајем Русије. Руски амбасадор у ЕУ Чижов је сликовито истакао у вези са тим да ако се може говорити о руском притиску, тада се може поредити став ЕУ у погледу Украјине са парним ваљком.

Други конкретни резултати састанка на врху у Виљнусу била су два друга потписана билатерална документа — споразум ЕУ са Азарбејџаном о поједностављивању визних процедура и споразум ЕУ са Украјином о заједничком цивилном ваздушном простору. Неопходно је при томе подвући да су званични представници из Белорусије и Јерменије били за њихове колеге из ЕУ својеврсни партнери друге врсте. И то је било приметно свима. Узроци за то су познати: обе земље су дале предност чланству у Царинском савезу са Русијом и Казахстаном у односу на асоцијацију са ЕУ. А то не одговара основној концепцији Источног партнерства. Између осталог, сам Азарбејџан не придаје великог значаја асоцијацији са ЕУ и широко рекламираној али сумњивој слободној трговини. У Бакуу нико не сања о меденим рекама и златним горама.

У завршном документу самита програм Источно партнерство се представља врло достојно и њен наставак у виду новог састанка на врху планиран је за прву половину 2015. године, овог пута у главном граду Летоније Риги. Индикативно је што у завршном документу нема ни помена о Русији. И то без обзира на то што су у току самита неки источноевропски лидери, међу њима председник земље домаћина, без устезања користили према Русији терминологију из доба хладног рата. Очигледно руководиоци старе Европе, у првом реду госпођа Меркел, успели су успешно да охладе усијане главе младоевропљана.

Игор Белов,