Skidanje lanaca sankcija sa Teherana

Cela protekla nedelja bila je za Teheran ispunjena dobrim vestima. Bez obzira na probleme sa prihvatanjem u SAD ženevskih sporazuma „šestorke“ posrednika o Iranu (koji su inače postignuti 24. novembra), Evropa gaji nade, da će prvi koraci u skladu sa sporazumima biti preduzeti već do kraja godine.

Evropska unija već u decembru može da počne popuštanje ekonomskih i finansijskih sankcija protiv Irana. Sredinom meseca ovo pitanje treba da prodiskutuju ministri inostranih poslova 28 zemalja unije. Zatim će ono biti izneto na decembarski samit Evropske unije u Briselu.

Zanimljivo je da se upravo ministar inostranih poslova Francuske Loran Fabijus oglasio sa izjavom o ubrzavanju postupka oslobađanja Irana od finansijske blokade. Jer je inače baš on, 9. novembra blokirao prvi privremeni sporazum o iranskom nuklearnom problemu. Tada je to zaprepastilo partnere i izazvalo oštru kritiku Pariza. Francuski dnevni listovi navode, da je Fabijus određenu sugestiju dobio od francuskog biznesa, koji tretira Iran kao veoma primamljivo tržište za plasman. Francuski preduzimači, ako je verovati štampi, bili su jednostavno revoltirani stavom predsednika Fransua Olanda i njegovog šefa diplomatije. Posebno kada se zna, da su nemačke kompanije već počeli da „ispituju tlo“ za povećanje izvoza i investicija u Iran. Očigledno su ubedljivi saveti imali uticaj na gospodina Fabijusa. Pariz nije više ispoljavao nepopustljivost. Jer ukidanje embarga otvara francuskom biznisu odlične prilike za ogromne zarade. Uostalom to se može reći i za sve zemlje EU, koje se još uvek nisu oporavile od posledica finansijske krize 2008. godine. Iran može postati katalizator ozdravljenja.

Spoljnopolitički činilac „iranskog aranžmana“, preciznije rečeno oštra pozicija Izraela, Saudijske Arabije i Katara, gotovo je potpuno bacila u senku ekonomske i finansijske aspekte. Šteta.

Ekonomski faktor ukidanja sankcija nije manje značajan za Evropu, kao za Iran. Kako je formulisala nemačka agencija DPA, evropski biznis se već „oblizivao“ u isčekivanju otvaranja iranskog tržišta.

Prema najskromnijim računicama ministarstva finansija SAD, „dekonzervacija“ Irana otvoriti će tržište za robu i usluge najmanje na dodatnih 60-70 milijardi dolara. To su desetine hiljada novih radnih mesta.

Samo Nemačka, koja je pre sankcija bila osnovni trgovinski partner Irana, nada se da će sa ukidanjem sankcija za dve godine obezbediti izvoz u Iran do na iznos do 10 milijardi evra, kao što je bilo pre sankcija.

Nemačka i sada isporučuje u Iran proizvode, koji nisu zabranjeni. Međutim, pošto evropske banke, zbog sankcija ne obavljaju nikakve transakcije sa Teheranom, kompletna trgovina se odvija isključivo za gotovinska plaćanja, kaže šef sektora za spoljnu trgovinu nemačke Privredne komore Folker Trejer. A kod obračuna u kešu, obim trgovine ne može da premašuje određeni nivo.

Francuski koncern „Pežo-Sitroen“ pre zaoštravanja embarga godišnje je isporučivao Iranu preko pola miliona vozila za montažu. Nakon ukidanja embargo ovaj obim može da se udvostruči.

Čak američke kompanije, još pre ženevskih sporazuma uputili su u Iran izaslanike, da bi ispitali, gde bi mogli da potisnu evropske konkurente. SAD su uveli bankovske i ekonomske sankcije protiv Irana još 1979. godine. Sada se američke kompanije spremaju za isporuku Iranu automobila, opreme za proizvodnju nafte i gasa, mašinskih proizvoda, građevinske opreme, hemije i dr.

Barak Obama je u celini gajio nade da „iranski aranžman“ pretvori u svoj preko potreban politički triumf. A usput da dobije mogućnost da popuni američku privredu iranskim narudžbama. Međutim predsednik SAD teško da će uspeti da „iranskim sporazumom“ ubije dva zeca. U kongresu je porastu prava pobuna protiv Obame i njegove varijante zatvaranja „iranskog dosijea“. Pritom Obamu i državnog sekretara Kerijera kritikuju i republikanci i demokrate.

Džon Keri je čak bio primoran da snimi video sa specijalnim obraćanjem u kojem razjašnjava šta su stvari ženevski sporazumi. Sada je ovaj snimak na naslovnim stranama internet-sajta Stejt departmenta.

Ovaj video-snimak očajničkog obraćanja napravljen je u stilu: „nemojte verovati rečima protivnika, nego verujte samo meni“. Suština sporazuma, kako kaže Keri, prikazana je iskrivljeno, netačne su interpretacije njihovog smisla i mogućih posledica. To su prelazni sporazumi. Razrada osnovnih – tek počinje. Biće ukinut manji deo sankcija u zamenu na zaustavljanje obogaćivanja uranijuma. I u tome je istorijski sporazum, izjavljuje Džon Keri.

- Jezgro finansijskih sankcija ostaje nepromenjeno. Mi idemo na ovaj korak kao razmenu za saglasnost Irana da izvrši njegov deo sporazuma. Oni će dobiti manju količinu novca. Osim toga mi možemo da odustanemo od smanjenja sankcija ukoliko dođemo do saznanja da se oni ne drže date reči. Dajemo im malo popuštanje sankcija. Iranu će biti dozvoljeno da dobije oko 4,2 milijarde dolara prispelih (zamrznutih) sredstava od od prodaje nafte. Uz to i prodaja naftnih proizvoda i mašina još na 2,5 milijarde. Treba da mi verujete, kada kažem, da je takvo popuštanje (sankcija) ograničeno i svakog trenutka može biti ukinuto.

Sankcije protiv Irana perfektno su funkcionisale, to je bilo nešto nalik na naš „udar u telo“ Irana, a sada ovaj udarac mi sami i neutrališemo, - izjavio je senator Lindsi Grem. Argumentacija Grema je kvintesencija mišljenja svih protivnika zatvaranja „iranskoj dosijea“.

- Ovaj privremeni aranžman u vezi sankcija, oslobađa Iranu 7 milijardi dolara gotovisnkog novca. On nikako ne dotiče izvršeni program obogaćivanja uranijuma. Pre deset godina Iran je imao 200 centrifuga za obogaćivanje. Sada ih ima 18 hiljada. Ranije smo isto to uradili u vezi Severne Koreje. Oni su obećali da neće puštati reaktor, koji je bio gotovo napravljen. Kada su prema Severnoj Koreji bile popuštene sankcije, Koreanci su pokupili pare i napustili sporazum. Ista situacija nas zabrinjava i danas. Preostale centrifuge lako će omogućiti Iranu da postane nuklearna zemlja.

Za Obamu današnja situacija oko Irana delimično podseća dešavanja u SAD 1971-73. godine, u vreme predsednika Niksona, koji je počeo da izgrađuje „nove odnose“ sa Kinom. Tada su se protiv novog prijateljstva isto dosta aktivno zalagali saveznici SAD, pre svega Japan. Istina, u tadašnjem kongresu nije bilo takve opozicije, kao u današnjem.

I potpuno je tačno, da se administracija nije suočavala sa fenomenom udruživanja snaga najmoćnijih spoljnopolitičkih lobističkih struktura u SAD – proizraelskog i proarapskog. Proarapski lobi, a o tome malo ko zna, deluje u SAD sa istim intenzitetom, kao i proizraelski, i njega predvode Saudijska Arabija, Katar i Ujedinjeni Arapski Emirati. Razlika je samo u tome, da za „obradu“ kongrsmena i senatora da bi bili „na istinjskom putu“, arabijski naftaški monarsi troše na PR kampanje desetina puta više sredstava, nego Izrael. Izrael se oslanja na svoje tradicionalne, genetske veze sa SAD.

U kongresu se sada govori o donošenju zakona o novim sankcijama protiv Irana. Jedini kompromis, na koji je on spreman, to je odlaganje stupanja na snagu takvog zakona na pola godine, odnosno na rok važenja privremenih ženevskih sporazuma. Obami je „iranska pobeda“ potrebna da podigne katastrofalan pad ugleda njegovog predsedničkog statusa u kontekstu globalnog špijuniranja ANB SAD, propasti reforme zdravstva i opšteg razočarenja amerikanaca u 44 predsednika SAD. Sva dešavanja u kongresu oko „iranskog dosijea“, to je sve u svemu još jedna potvrda velikog pada autoriteta predsednika SAD. Pravi sukobi se očekuju u ponedeljak. 2. decembra, kada se kongres vraća sa odmora posle Dana zahvalnosti.

Andrej Fedjašin,