Evropa će pomoći jačanju juana

Kina pojačava diplomatsko lobiranje kako bi juan postao međunarodna valuta. Premijer Državnog saveta Kine Li Kecjan u Bukureštu je na sastanku sa liderima 16 zemalja Centralne i Istočne Evrope predložio da se aktivnije vode zajednički obračuni u paru juan - evro i ostale evropske valute. Dok je zamenik premijera Ma Kaj dobio pristanak Pariza da postane novi centar u zapadnoj Evropi za transakcije u juanima.

Inicijativa Li Kecjanga se odnosi na to da se na račun zemalja Centralne i Istočne Evrope proširi granica upotrebe juana. Pod ovim novim projektom, Kina je spremna da otvori kreditnu liniju evropljanima od 10 milijardi dolara za zajedničke infrastrukturne projekte. Iznevši na evropsko tržište robu i usluge na sumu ekvivalentnu juanu, Kina sebi rešava najmanje dva problema. Ona će ovim uvesti svoje evropske partnere da rade sa juanom i istovremeno će dobiti po svop sporazumima evro, funte i ostale valute za plaćanje uvoza iz Evrope.

U Bukureštu, Li Kecjang je saopštio da želi da vidi Centralnu i Istočnu Evropu aktivnim izvoznicima poljoprivrednih proizvoda u Kinu. To su, pre svega, meso i mlečni proizvodi i vino. Oni su u suficitarni na kontinentu.

Inicijativa da se proširi granica primene juana sa interesovanjem je dočekana kod lidera zemalja Centralne i Istočne Evrope. Jedan od glavnih razloga su potresi na globalnom deviznom tržištu, uveren je glavni ekonomista Dojče banke Jaroslav Lisovolik:

- Interesovanje za kinesku valutu podstaknuto je činjenicom da postoji stvarna potreba u čitavoj globalnoj ekonomiji za novim rezervnim valutama. Centralne banke zemalja u svetu imaju potrebu za diversifikacijom svojih deviznih rezervi i za to, naravno, pokušavaju iskoristi alternativu dolaru i evru. Posebno zato što se kod ovog para u poslednjih nekoliko godina, usled kriza u američkoj i evropskoj ekonomiji, primećuju dosta velika kolebanja. Zato, mnoge zemlje bi želele da, kao rezervne valute, iskoriste nova tržišta, takvih brzorastućih zemalja kakva je Kine.

Ne slučajno, Pariz bi već u bliskoj budućnosti mogao postati treći, nakon Londona i Frankfurta na Majni, evropski centar za operacije sa juanom. Ovo je najavljeno u okviru kinesko - francuskog ekonomskog, fiskalnog i finansijskog dijaloga. Potpredsednik Državnog saveta Ma Kaj predložio je evropljanima, bez obzira na postojeće trgovinske restrikcije, razvijati investicionu saradnju u oblastima nuklearne energije, novih izvora energije, digitalnih tehnologija. Odnosno, označio je one nove oblasti, gde Kina računa da će koristiti juan i emitovati akcije svojih kompanija u juanu.

Različita valutna ograničenja u Kini primoravaju evropljane da sa velikom obazrivošću prelaze da rade sa juanom. Međutim, trend internacionalizacije juana uzima sve više maha, i to ne samo u Evropi, uveren je Jaroslav Lisovolik:

- Kina postepeno i pažljivo vodi politiku liberalizacije svog valutnog režima. Vremenom, sigurno se može govoriti i o tome da će kineska valuta postati sve dostupnija za operacije kako za pojedince širom sveta, tako i za centralne banke kao rezervna valuta, čiju ulogu može igrati juan.

Ekspert smatra da je interes juana u Evropi povezan sa postepenim pomeranjem težišta globalne ekonomije iz razvijenih zemalja u zemlje razvoju:

- Ovaj trend će se pojačavati u meri kako Kina bude preuzimala ulogu lidera u svetskoj ekonomiji. Mi predviđamo da će do 2022. godine Kina prestići američku ekonomiju i da će, verovatno, udeo Kine u svetskoj trgovini i investicijama, takođe, rasti. To će ojačati poziciju juana kao potencijalne rezervne valute.

Danas, juan se već nalazi na tržištima 220 zemalja i regiona sveta. Kina ima sporazum sa više od 20 inostranih struktura devizne kontrole o valutnim svopovima. Poslednji je potpisala sa Kazahstanom, nekoliko dana nakon što je Astanu posetio kineski predsednik Ksi Đinping.

Vladimir Fjodorov,