Erdogan ponovo sve začudio

Turski premijer Redžep Tajip Erdogan ponovo je sve začudio. On je izjavio da delovi Makedonije, Bugarske, Bosne i Hercegovine, čak Zapadna Trakija u stvari predstavljaju turske teritorije. Ova izjava je izazvala u diplomatskom svetu Evrope veliki odjek i mnogo zagonetki. Jedna od njih je: zašto Turska koja pretneduje na članstvo u EU, za stupanje u koju joj je potrebna podrška svih država žlanica, uključujući Grčku i Bugarsku, odlučila se na korak koji može da se interpretira kao isticanje terotorijalnih pretenzija?

Uzrok, po meni, postoji. Kako saopštava list Aksam, rezignacija Ankare vezana je za poslednji sastanak ministara inostranih poslova EU, gde su na dnevnom redu bila pitanja o stupanju u EU Turske, Hrvatske, Srbije i Islanda. Na kraju je bilo rešeno da početak pregovora sa Srbijom o stupanju u EU bude u januaru 2014. godine. Iste godine Brisel će primiti prijavu Bosne i Hercegovine za dobijanje zvaničnog statusa kandidata za članstvo u EU. Uz to Ankara vidi kakvu bitku je sada pokrenuo Brisel za Ukrajinu.

Što se tiče Turske, na samitu šefova spoljnopolitičkih resora u štabu EU na njen račun čulo se dosta oštrih izjava povodom njene budućnosti u EU. Da podsetimo da se dnevni red Turske u dijalogu sa EU sastoji od 35 tematskih poglavlja posvećenih raznim sferama. 5. novembra je započelo razmatranje samo 22. tematskog poglavlja posvećenog regionalnoj politici Turske. Dijalog se odvija teško.

Na kraju postaje očigledno da Brisel seče Ankaru od Balkana, gde je ona tradicionalno bila prisutna. Posle dolaska na vlast partije Pravednosti i razvoja u Turskoj, Balkan se razmatrao kao jedan od prioritetnih pravaca, koji omogućava fizičko utvrđivanje u Evropi.

Zna se da je poslednjih godina Turska uložila dosta sredstava u razvoj, pre svega evropskog muslimanskog komunikacionog koridora koji prolazi kroz regione bugarskog Rodopskog kraja, Južnu Srbiju, Novopazarski Sandžak, Kosovo, Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu i Albaniju. To je u mnogome doprinosilo sprovođenju politike evromdernizacije u tim mestima. Sada tim zemljama otvaraju evropska vrata, a Tursku mole da sačeka neodređeno vreme. Šta više, nadalje se ne može isključiti da u formatu EU na Balkanu će jačati pozicija Grčke koja pretenduje da popuni tamo turski vakuum.

Upravo u takav kontekst, kako smatraju mnogi posmatrači, uklapa se izjava Erdogana o bivim posedima Osmanske imperije na Balkanu. Ona se vidi kao nostalgična reakcija na prošlost, ali što je mnogo ozbiljnije, bojazan da Tursku uopšte mogu da liše evropske budućnosti.

Stanislav Tarasov,