Nezvani gosti Faludže

Ponekad se stiče utisak da mnogobrojni izdanci Al-Kaide ispunjavaju tajne zadatke režima protiv kojih ratuju. Posle stanovništva Sirije takvo uverenje u pogledu grupacije Islamska država Iraka i Levanta (IDIL) nehotice se susreće kod stanovika iračke provincije Anbar i dva njena glavna grada – Faludže i Ramadija. Sama provincija i posebno ovi gradovi uvek su bili centri otpora svakoj centralizovanoj vlasti u Iraku.

Anbarci su se borili protiv američkih okupacionih snaga i šiitskih vlasti novog Iraka isto tako žestoko kao što su se pre toga suprotstavljali sunitskom diktatoru Sadamu Huseinu. I krajem prošle godine u toj dugoj borbi je izgleda nastupio vrhunac sa neizbežnom pretpostavkom za kompromis.

Tada, pošto su vlasti rasterale kamp demonstranata u Ramadiju koji je postojao duže od godinu dana i uhapsile sa pucnjavom pobunjenog sunitskog parlamentarca, u toku oružanih sukoba sa policijom poginulo je 10 osoba. U znak protesta protiv represija 44 člana sunitskog poslaničkog bloka Mutahadun objavila su o izlaksu iz sastava donjeg doma iračkog parlamenta. U provniciji je započela velika antiteroristička operacija.

Ali vlasti Iraka su odlično znale da će sledeći korak biti otvoren oružani sukob u Anbaru i paralelno su bile primorane da traže puteve za mirni izlazak iz nastale krize. Posle pregovora sa vođama plemena one ispunjavaju jedan od glavnih uslova demonstranata – počinju povlačenje armijskih odreda iz Faludže i predaju ovlašćenja osiguranja bezbednosti lokalnoj policiji.

Čim su glavni razdražujući faktori – znaci centralne državne vlasti u tim gradovima nestali, anbarci su dobili nadu u povoljan po sebe kompromis i rešavanje starog problema „s nule“. A Bagdad se nalazio tada u mnogo gorem položaju. U nastaloj situaciji nastavak primene sile od strane centra mogao bi da bude opravdan samo jednim – pojavom Al-Kaide ili njenih opštepriznatih klonova u ovim mestima.

I oni su se pojavili! Kao po narudžbini, u Faludži i Ramadiju se pojavljuju teroristi IDIL. Ma kako da se dobro prema njima odnose stanovnici ovih gradova, situacija se kardinalno menja. Već prošle srede Maliki je ukinuo svoju odluku i vratio u provinciju vojsku. Jer sada vlasti ne represiraju građane po religioznom principu, već se bore protiv terorista priznatih u celom svetu. Ali nezgodna „senka Al-Kaide“ pomaže Bagdadu da postigne još više – da minimalizuje negativne emocije od učešća armije u bojevim dejstvima protiv terorista i da prebaci ove neprijatne funkcije na pleća svojih oponenata. Maliki predlaže vođama lokalnim plemena oružje i novac kako bi se oni sami obračunali sa teroristima IDIL u tim gradovima. Armija će ih u tom slučaju samo podržavati iz pozadine i vazduha.

Tako je prisustvo IDIL omogućilo vlastima Iraka ne samo da opravdaju primenu sile u Faludži i Ramadiju, već i da dobiju podršku međunarodne zajednice i uz to da nateraju sunitsku opoziciju ne samo da se ogradi od Al-Kaide već i da nastupi protiv nje sa oružjem u rukama. Jasno je da će posle završetka operacije, uslovi kompromisa biti ne onakvi na koje su se nadali Anbarci do dolaska IDIL.

Ovih dana, u zajedničkoj izjavi senatori Džon Mekejn i Lindsi Grem nazvali su događaje u Faludži koliko tragičnim toliko i predvidivim i optužili američku administraciju za to što je odluka o povlačenju američkih trupa iz Iraka bila doneta uprkos mišljenju američkih vojnika i iračkih političara. Ne zna se kako bi se razvijali događaji u Anbaru kada bi u zemlji ostale američke trupe. Ali zar se može zamisliti bolji saveznik u davanju odrešenih ruku za borbu protiv oponenata nego što je Al-Kaida?

Vadim Fersovič,