Srbija je strateški partner Rusije

Kraj prošle godine obeležen je s nekoliko značajnih uspeha ruske diplomatije koje su ovdašnji mediji nazvali „probojem na svetsku političku scenu”, a zahvaljujući inicijativi ruskog predsednika, izbegnut je rat u Siriji, pregovori o Iranu se nastavljaju, a pružanje utočišta Snoudenu naziva se pobedom nad Amerikom.

Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov ne slaže se s ocenom medija o „proboju”, ističući da su „postignuti sporazumi o uništenju sirijskog hemijskog oružja, sazivanje međunarodne konferencije ’Ženeva 2’, kao i početna saglasnost o putu kojim će se rešavati problem iranskog atomskog programa – rezultati mnogogodišnjeg rada”.

U diplomatiji su retki „prodori”, najčešće iza onoga što vidimo kao iznenadnu odluku stoje godine napornog i upornog rada. „Bitka” za Siriju trajala je pune tri godine da bi zainteresovane strane, takoreći dan pred početak vojne intervencije, postigle sporazum o uništavanju sirijskog hemijskog oružja i sazivanju konferencije „Ženeva 2”.

Slično je i s problemom iranskog atomskog naoružanja – pregovori su trajali, takođe, tri godine. Jedino je Edvard Snouden „pao s neba” i zasluga za njegovo pojavljivanje u Rusiji, prema rečima ruskog predsednika, pripada – Americi.

Da mu nije oduzet pasoš, Snouden se ne bi našao na ruskoj teritoriji i sve bi danas izgledalo drugačije. Ali, sve to, kao i ruski stav o događajima u Ukrajini, bilo je toliko česta tema u medijima krajem prošle i početkom ove godine, da smo odlučili da intervju s ministrom Lavrovim, planiran za jubilarni broj „Politike”, povodom 110 godina izlaženja, posvetimo isključivo odnosima Rusija–Srbija.

Sticaj okolnosti i brojne obaveze ruskog ministra, uključujući i pomenuti sastanak „Ženeva 2”, pomerili su razgovor za nekoliko dana, ali je ministar ipak našao vremena da za jubilarni broj pošalje čestitku.

Zamoljen da oceni odnose između Rusije i Srbije, za koje je jedan poznati političar nedavno rekao da su „veoma dobri, ali bi mogli biti i bolji”, Lavrov odgovara:

– Odnosi između naše dve zemlje nisu prosto „veoma dobri” – oni su dostigli stepen strateškog partnerstva, obuhvataju sve sfere međusobne saradnje – politiku, trgovinu, ekonomiju, kulturu, nauku, obrazovanje, i služe interesima naših naroda. Principi naše saradnje utemeljeni su u Deklaraciji o strateškom partnerstvu, koju su potpisali predsednici Putin i Nikolić 24. maja 2013. godine u Sočiju. Rusiju i Srbiju spajaju duboka osećanja prijateljstva, uzajamnog razumevanja i poverenja, mnogovekovna tradicija bliskosti naroda, sećanje na bratstvo po oružju, pre svega u borbi protiv fašizma u Drugom svetskom ratu. To je čvrst temelj na kome se razvija i naša bilateralna saradnja, a učvršćuje se saradnja u širokom spektru aktuelnih pitanja na međunarodnoj sceni.

Ima li, ipak, nešto što bi, po vašem mišljenju, moglo da se popravi?

Potpuno je očigledno da postignuti visok nivo naših veza ne odgovara u potpunosti potrebama i mogućnostima dve zemlje. Postoji značajan potencijal u rusko-srbskim vezama u trgovinsko-ekonomskoj sferi. Primer uspešne investicione saradnje svima je pred očima – ulazak ruskog investitora u kapital kompanije „Naftna industrija Srbije” doveo je do toga da je NIS ne samo prestao da pravi gubitke, nego, od raznih poreza, uplaćuje najviše novca u budžet Srbiji. Računam na to da će ruskim investitorima i dalje biti obezbeđeni povoljni uslovi. Siguran sam da priliv ruskog kapitala i veliki kreditni aranžmani pomažu ekonomski razvoj Srbije, a to znači i povećanje standarda srbskih građana.

U skladu s tim, smatramo da rusko-srbski odnosi ne mogu biti taoci spoljašnjih faktora. Za nas je važno da zbliženje Beograda s Evropskom unijom, početak zvaničnih pregovora o stupanju Srbije u EU, ne nanosi štetu našem partnerstvu, realizaciji krupnih ekonomskih i infrastrukturnih projekata, uključujući i energetski sektor. Uvereni smo da na takav način razmišljaju i naši srbski prijatelji.

Kad govorimo o tome, ne možemo da ne prokomentarišemo činjenicu da Evropa vrši veliki pritisak na Srbiju da uskladi sporazum o „Južnom toku” s Trećim energetskim paketom. Hoće li Srbija moći da se odupre pritisku i koliko Rusija može da joj pomogne u tome?

Pomažući diverzifikaciju maršrute transporta gasa u evropske zemlje, „Južni tok” predstavlja veliki ulog Rusije u obezbeđenje kompleksne energetske bezbednosti na kontinentu. Kad je u pitanju Srbija, reč je o velikim investicijama od dve milijarde evra i otvaranju novih radnih mesta. U tom kontekstu izazivaju nedoumicu i zabrinutost izjave Brisela o neophodnosti revizije međudržavnih sporazuma između Rusije i država-učesnica projekta „Južni tok”, uključujući i Srbiju, s ciljem da se usklade s „Trećim energetskim paketom” Evropske unije. Jasno je da se zakonodavstvo EU ne može primenjivati retroaktivno, da ne može da ometa ranije postignute bilateralne sporazume. Pomenuti sporazumi neodvojivi su deo međunarodnog prava i ne mogu biti jednostrano podvrgnuti reviziji. Verujemo da takav stav imaju i srbski partneri.

„Srbski partneri” izjavljuju da je to problem koji treba međusobno da reše Evropa i Rusija...

Mi vodimo aktivan dijalog s Evropskom komisijom o izuzimanju „Južnog toka” iz Trećeg energetskog paketa. Predlažemo Evropskoj uniji da zaključimo specijalni bilateralni sporazum koji reguliše principe funkcionisanja transgranične energetske infrastrukture. U tom cilju pripremili smo i predali Evropskoj uniji projekat odgovarajućeg dokumenta.

U odnosima između Rusije i Evropske unije nakupilo se dosta pitanja koja su, između ostalog, vezana i za realizaciju politike „Istočnog partnerstva”. Skrećemo pažnju i na odsustvo odgovarajuće reakcije od strane EU na događaje u Ukrajini, pre svega na činjenicu da opozicione grupe zauzimaju zgrade lokalne administracije u nizu ukrajinskih regiona. Na samitu Rusija–EU, 28. januara, održan je sadržajan i otvoren razgovor o širokom spektru pitanja. Važno je da je potvrđen strateški karakter partnerstva između Rusije i Evropske unije.

Da se vratimo Srbiji, od našeg poslednjeg intervjua, situacija u srbskoj pokrajini Kosovo i Metohija veoma se izmenila. Kako vidite sadašnji trenutak?

Naravno, određene promene događaju se na Kosovu i Metohiji, kao i na celom Balkanu. Pri tome je ruski stav ostao nepromenjen – održivo i obostrano prihvatljivo rešenje mora biti zasnovano na rezoluciji Saveta bezbednosti OUN 1244. Mi smo spremni da i ubuduće sarađujemo s Beogradom u rešavanju kosovskog pitanja, polazeći od toga da srbska strana sama rešava šta su njeni prioriteti kad je reč o radu na tom problemu.

Mi smo u principu podržali uspostavljanje dijaloga između Beograda i Prištine, kako bi se stvorile pretpostavke za poboljšanje uslova života stanovništva pokrajine. Poseban značaj pridajemo neophodnosti olakšavanja položaja srpske zajednice.

Ipak, beleži se napredak u pregovorima. Mi ćemo se složiti sa svakim rešenjem koje odgovara Srbiji. U isto vreme, dostignuti napredak ne bi smeo da bude povod za samozadovoljstvo međunarodne zajednice koja mora da nastavi da s najvećom pažnjom prati situaciju na Kosovu i Metohiji.

Ove godine obeležava se stogodišnjica Velikog rata. Svedoci smo brojnih pokušaja falsifikovanja istorije. Zemlje koje su taj rat započele, danas dokazuju apsolutnu krivicu Srbije i Rusije. Kako se suprotstaviti toj ogromnoj propagandnoj mašineriji?

Stogodišnjica početka Prvog svetskog rata važan je istorijski orijentir koji pruža osnovu da se zamislimo o uzrocima potresa koji je preživeo evropski kontinent u dvadesetom veku i da pokušamo da iz toga izvučemo pouku za budućnost. Uvereni smo da taj, kao i druge nezaboravne datume, ne treba koristiti ko povod za otpočinjanje novih informacionih ratova, već da se ne dopuste slične tragedije i da hladni rat i stvarno postane poslednji period konfrontacija u Evropi.

Ono što se događalo na kontinentu uoči Prvog svetskog rata predstavlja ubedljivo svedočanstvo koje govori čemu vodi pojava nacionalnog egoizma, težnja da se učvršćuje sopstvena bezbednost i sopstveni interesi na račun drugih. Hteo bih da skrenem pažnju i na činjenicu da su pokušaji da se izoluje Rusija, da se odgurne na periferiju evropske politike, obavezno izazivali procese čiji se razvoj na kraju pretvarao u katastrofu. I obrnuto – aktivno učešće naše zemlje u evropskim poslovima po pravilu je bilo praćeno periodima mira i stabilnog razvoja. Mislim da sve te činjenice treba imati u vidu pri osmišljavanju puteva za rešavanje kriznih pojava u Evropi.

U Rusiji su planirane brojne manifestacije s ciljem da se oda pošta i da se ne zaborave žrtve tog strašnog rata. Poznato je da je neposredni povod za ulazak Rusije u rat bila austrougarska pretnja Srbiji. Da li su predviđene i neke zajedničke manifestacije koje bi istakle tu činjenicu?

U Rusiji je formiran Organizacioni komitet za pripremu aktivnosti vezanih za stogodišnjicu Prvog svetskog rata. Za naše dve države ovaj jubilej ima poseban značaj – planiramo da ga zajedno obeležimo čitavim nizom akcija. Preduzimamo neophodne korake da do tog datuma završimo „Ruski nekropolj” na beogradskom Novom groblju, na kome je sahranjeno mnogo ruskih vojnika, učesnika tog rata. Iskreno smo zahvalni vlastima Beograda za očuvanje sećanja na njih.

Srbsko nasleđe na KiM u opasnosti

Nažalost, vidimo da teškoće s kojima se svakodnevno susreću građani Srbije u pokrajini, posebno u enklavama, nisu iščezle. Kao i ranije, u opasnosti su objekti srbskog duhovnog i kulturnog nasleđa – nedavno je uz rusku podršku završen rad na obnovi srbskih svetinja u pokrajni, pod okriljem Uneska, i smatramo da to nije bilo uzaludno. Treba na najsavesniji način istražiti slučaj trgovine ljudskim organima. Uznemirenost izaziva i nezakonita trgovina oružjem i narkoticima. Ostaju i druge pretnje, uključujući i teritorijalne.

Još jednom – čestitka

Želim da iskoristim priliku da još jednom čestitam „Politici” značajan datum, 110. godišnjicu osnivanja i da poželim njenom kolektivu nove uspehe, a čitaocima – sve najbolje.

Ljubinka Milinčić,