Vojnici koji su nestali u ratu

Pre 25 godina sovjetska vojska je napustila Avganistan. Međutim, još uvek se traže  nestali vojnici. Nikolaj Bistrov je za vreme rata dospeo u zarobljeništvo i postao je lični čuvar komandira mudžahedina Ahmada Šaha Masude.

Sad skoro svake godine po nekoliko meseci pomaže specijalnom komitetu u potrazi za bivšim sovjetskim vojnicima u Avganistanu. Nikolaj Bistrov i Jurij Stepanov koji su se uz njegovu pomoć vratili u domovinu ispričali su svoje priče „Glasu Rusije“.

Nikolaj Bistrov je rođen 1964. godine u Krasnodarskoj pokrajini. Pozvan je u vojsku s osamnaest godina. Nekoliko meseci kasnije bio je zarobljen u Avganistanu. Pokušao je da pobegne, ali bez uspeha. Čudom ostavši u životu posle batina, sreo se s komandirom mudžahedina Ahmadom Šahom. Posle drugog neuspešnog pokušaja da pobegne pomirio se sa sudbinom. Naučio je jezik, naučio je da živi među Avganistancima i primio je islam. Oko dve godine kasnije, spremajući se da se povuče, Masud je pružio vojnim zarobljenicima priliku da se vrate u domovinu, ali je Bistrov odlučio da ostane.

- Masud nas je sve okupio, sedmoricu ljudi, i rekao je: „Ko želi da ide u inostranstvo? Ko želi da se vrati u Sovjetski Savez? Ili u Ameriku, ili u Englesku, ili u Paksitan, ili u Iran?“ „Ali, svi smo se tada plašili da se vratimo u domovinu. Svi su rekli: „Hoćemo u Ameriku.“ Jedan je rekao: „Hoću u Francusku.“ Samo ja nisam podigao ruku. Pitao je: „Zašto nisi podigao ruku? – Kažem: „Neću nikuda da idem.“

Bistrov je dugo godina služio u ličnoj čuvarskoj službi Ahmada Šaha. Nikoga nije puštao kod njega bez prethodnog pretresa: ni novinare, ni činovnike, čak ni prijatelje. Kasnije se oženio daljom rođakom svog šefa. Danas imaju dva sina i kćerku s kojima žive u Rusiji. Bistrov se u zavičaj vratio posle jedanaest godina.

U Rusiji Bistrov sarađuje s Komitetom za poslove vojnika-internacionalista. Skoro svake godine po nekoliko meseci provodi u Avganistanu. Tamo traže grobove netragom nestalih sovjetskih vojnika i vraćaju posmrtne ostatke u domovinu:

- Želim da pronađem sve momke. Zato što sam se živ vratio. I želim da vratim njihove ostatke roditeljima. Da bi roditeljima bila mirna duša što im se sin vratio, čak i ako nije živ, i da bi mogli da ga sahrane. Poznajem ljude iz Avganistana, znam njihovu psihologiju i običaje. Dok budu sarađivali sa mnom radiću na tome. Uvek razgovaraju sa mnom, ne odbijaju. Znate, dok i poslednji vojnik nije sahranjen rat nije završen. A ja želim da završim ovaj rat.

Ova putovanja u Avganistan pomogla su da se u Rusiju vrate i preživeli vojnici koji su zarobljeni otprilike u isto vreme kad i Bistrov. Jedan od njih bio je Jurij Stepanov. U zarobljeništvu mudžahedina proveo je preko dvadeset godina. Evo kako se seća svog povratka u domovinu:

- Kasnije, kad smo dobili avganistanske pasoše i došli do Kabula, sreli smo se s Nikolajem i on nam je objasnio šta je i kako stoje stvari u Rusiji, da je to već druga Rusija, da treba pomoći grupi za traganje.

Četvrt veka posle završetka rata traganje za nestalim vojnicima se nastavlja. Nikolaj Bistrov i ljudi s kojima radi su ubeđeni u to da treba utvrditi sudbinu svakog nestalog u Avganistanu.

Kira Kalinina,