Totalno praćenje kao znak nastanka novog doba

Ministarstvo pravde SAD ne vidi razloga za tužbu protiv Obame zbog programa elektronskog praćenja. Neki eksperti zabrinuto govore o opasnoj tendenciji kretanja države ka totalitarizmu.

Prema mišlenju analitičara, to je veoma ozbiljan i raznovrstan problem. Između ostalog, reč je o tome da su se mehanizmi zaštite privatnog života, koje Amerikancima garantuje njihov Ustav, rušile tokom više godina, jer se menjaju predstave vlasti o takvom krhkom pojmu kao što je privatni život. Inače, za menjanje standarda su krivi sami Amerikanci, koji iznose sve o sebi u otvorenim socijalnim mrežama. Kod mikrofona je zamenik direktora centra političkih informacija Aleksej Panin.

- Ustvari, za pripadnike pravnih organa nastaje, s jedne strane, jednostavnije, s druge strane složenije vreme. Jednostavnije sa gledišta tehnologija, jer je organizovati praćenje danas mnogo jednostavnije i jeftinije, nego što je bilo pre pet, a kamoli 10 godina. S druge strane, aktuelnije je pitanje zakonodavnog obrazloženja pravne delatnosti i onog, kako je ta delatnost usklađena s pravima građana. Naprimer, s pravom na privatni život. Među zločincima postoje određena revanšistička raspoloženja, jer delatnost pravnith organa postaje u poslednje vreme objekat za kritiku upravo zbog kršenja prava građana.

Nastaje zanimljiva situacija: tokom poslednje dve decenije cena tehnologija je toliko pala da u implementaciji sistema totalnog praćenja građana vladu mogu da zaustave samo moralni činioci. Uz povećanje broja objekata praćenja cena praćenja svakog od njih se približava nuli. Ispada da je totalno praćenje ekonomski učinkovitije od personalizovanog. Inače, razvoj tehnologija pruža nove šanse i samim teroristima. Eksperti vide u tome veliki problem. Pred mikrofonom je direktor programa informacione bezbednosti i upravljanja Internetom PIR-Centra Oleg Demidov.

- Jeftine tehnologije praćenja imaju posledice, koje se često ne uzimaju u obzir pri uvođenju novih tehnologija. S jedne strane su izjednačene šanse, jer i država, i zločinci stiču pristup novim tehnologijama. Međutim, kada govorimo o masovnoj špijunaži, treba uzeti u obzir činjenicu da pored jeftinog praćenja i povećanja obima praćenja, višestruko se povećava i obim obrđivanja informacija – stostruko i hiljadustruko, jer praktično svaki korisnik takve razvijene zemlje kao što su SAD, svaki dan razmenjuje s drugim korisnicima ogromnu količinu informacija. Njena obrada traži mnogo resursa. Dolazi do paradoksa, kada specijalni resori mogu da dobiju pristup praktično čitavim informacijama. Međutim, postoji manjak kapaciteta i ljudskih resursa radi njihvog korišćenja za praktične ciljeve. Ne može da se tvrdi da su obaveštajni resori postali svemoćni, do toga nije došlo.

Još od sredine proteklog veka u SAD-u se govorilo o neophodnosti ostvarivanja kontrole ljudskih masa i upravljanja njima. Naučno-tehnički progres stimuliše rast mogućnosti socijalne i političke kontrole ličnosti. Inače, nije tajna da je danas vlast usredsređena u ruma onih, ko kontroliše informacije. To stvara tendenciju ka totalitarizmu, pri kome će biti ukinute postojeće političke procedure.

Inače, takvo mišljenje za sada ne nailazi na veće razumevanje u ekspertnim krugovima. Građani u svakom slučaju moraju da se sećaju da je bez korenitih promena običnog načina života nemoguće da se garantovano izbegne praćenje. Da bi čovek bio siguran da ga ne prate, on mora da prekine da koristi Internet, izbaci mobilni telefon i zatvori bankarski račun. Međutim, kada je neophodno, naći će vas čak na kraju sveta. Takve su realnosti savremenog, totalno globalizovanog sveta.

Sergej Duz,