Ruski koordinatori evropske kulture

Rusi zauzimaju ključne dužnosti u velikim kulturnim insistucijama Evrope – o tome svedoče dva nedavna imenovanja. Tako je Akademija svetske umetnosti u nemačkom Kelnu u naredne dve godine izabrala za svog umetničkog direktora istoričara umetnosti Jekaterinu Degot. A čuveni festival austrijske prestonice Viner Festvohen pozvao je istoričara pozorišta Marinu Davidovu na dužnost koordinatora pozorišnog programa.

Na međunarodnoj sceni Jekaterina Degot i Marina Davidova su već više godina. Jekatrina je na primer prošle godine bila jedan od koordinatora Norveškog bijenala savremene umetnosti. Predlog iz Kelna se može nazvati „drugom lastom“ – prva je doletela iz Bergena, i dosta je začudila Jekaterinu Degot.

- Treba da istaknem da je to mal te ne prvi put. Ne znam slučaj da koordinatori iz Rusije koordiniraju međunarodni projekat. U izvesnom smislu to znači da im je nešto iz našeg konteksta zanimljivo.

Akademija svetske umetnosti radi u Kelnu od 2012. godine kao mrežna organizacija koja objedinjuje teoretičare i praktičare iz mnogih zemalja. Moguće je da je najprimetnija njena razlika u odnosu na slične evropske ustanove čvrsta namera da se udalji od evropocentrične verzije istorije kulture. Na primer, za savremene umetnike u njoj je razrađen socijalni program koji podrazumeva stipendiju u Kelnu od tri do 12 meseci. I birajući stipendistu, rukovodioci daju prednost predstavnicima neevropskih zemalja. Jekaterina Degot je član akademije od trenutka osnivanja. Prema rečima nemačkih kolega koji je poznaju, to što će ona predstaviti u naredne dve godine kao umetnički direktor biže uzbudljiv program koji navodi na razmišljanje.

Očekivanja austrijskih kolega od Marine Davidove za sada su nepoznata – koordinator pozorišnog programa Bečkog festivala ona će biti tek 2016. godine, ali već naredne godine učestvovaće u njegovoj pripremi kao konsultant.

Rusi su tradicionalni učesnici Bečkog festivala tokom niza godina. 80-ih godina, na primer, na njemu je izvedena kantata Alfreda Šnitkea Istorija doktora Johana Fausta, komponovana po narudžbi Bečkog koncernog udruženja. Kasnije je pozorište Škola dramske umetnosti predtavio veličanstvenu predstavu Anatolija Vasiljjeva Šest lica traži pisca. 2000. MHAT je prikazao na festivalu postavku drame Terorizam, a jedan od najsvežijih uticaja Bečlija, Pukšinove priče, na sceni predstavlja Teatar nacija. Da li će dolaskom ruskog koordinatora biti više ruskih imena na programu Bečkog festivala sada je rano reći. Ali jedno je Marina Davidova obećala već danas:

- Potrudiću se da sačuvam tradiciju Bečkog festivala, a u njemu je uvek bila lestvica od dobrog pozorišnog konzervativizma do najavagnardnijih pojava. Upravo raznovrsnost, ne samo žanrovska, već i estetička, mene je uvek privlačila.

Do sada ni Bečki festival, ni Akademija svetske umetnosti u Kelnu nisu pozivali na vodeće uloge predtavnike Rusije. Promena do koje je došlo znači samo jedno – poverenje i želju za saradnjom.

Olga Bugrova,