Ivan Ajvazovski: Prvi počasni građanin Feodosije

Poluostrvo Krim. Njegova bajkovita priroda nadahnula je mnoge generacije pesnika, kompozitora, umetnika. Čuveni slikar marinista Ivan Ajvazovski rođen je na Krimu. Njegova ljubav prema toj pokrajini bila je tako velika da i kada se proslavio u Evropi i Americi, do kraja života je ostao veran svojoj rodnoj Feodosiji na obali Crnog mora.

O nežnom odnosu svog proslavljenog zemljaka prema rodnim mestima za Glas Rusije pričala je direkotr Državne galerije slika Ajvazovskog Tatjana Gajduk.

- Ajvazovski je veoma voleo svoj rodni grad, bio je za njega veoma vezan. Feodosija se nalazi među deset najstarijih gradova Evrope. I mnogo je ovde bogato sećanjima na prošle epohe. Mislim da je period kada je Ajvazovski bio još dete, mladić, a zatim i zreo čovek, ovih istorijskih sećanja, reminiscencija bilo mnogo više. Postoje takva mesta duhovne snage u kojima postoje takvi koncentrični krugovi, u datom slučaju krugovi kulturnog nasleđa. Mislim da je Ajvazovski bio prema tome vrlo osetljiv.

Glavni u stvaralaštvu Ajvazovskog bio je morski pejzaž, a zajedno sa njim i scene bojeva. Jednom reči, početkom 19. veka klasa pejzažnog slikarstva gde je bio određen u Umetničkoj akademiji Ivan Ajvazovski, smatrana je beznadežnom. Osnovni žanrovi bili su portret, istorijska tema, slike na biblijsku temu, a pejzaže je bio samo skromna pozadina. Umetnika marinista u Rusiji skoro da nije bilo. Ali Ajvazovski je napravio pejzaž i između ostalog morski, samodovoljni žanr, podsetila je Tatjana Gajduk.

- Ajvazovski je započeo svoj stvaralački put kada je u Rusiji cvetao romantizam, i za umetnika romantičara bilo je svojstveno da prikazuje prirodu, njena neobična stanja. I morski pejzaž je u tom pogledu pružao mnogo više mogućnosti. Ne čudi što od 6000 slika koliko je naslikao Ajvazovski, skoro 4000 su predstave bura, oluja i brodoloma. što se tiče njegovih slika na teme bitaka, Ajvazovski je bio prvi slikar Mornaričkog štaba Rusije. I, naravno, on je morao da slika takve slike. Ali ne treba zaboraviti ni da je 19. vek vreme blistavih pobeda Ruske flote. I Ajvazovskog je naravno, sve to vrlo privlačilo.

On je uzimao u Admiralitetu skice brodova, učestovao u vojnim pohodima, u manevrima, u desantnim operacijama pored obala Kavkaza na palubi brodova Crnomorske flote, poznavao je čuvene ruske admirale. A u vreme herojske odbrane Sevastopolja za vreme Krimskog rata 50-ih godina 19. veka specijalno je naslikao nekoliko slika na tu temu i priredio izložbu u Harkovu, kako bi podržao duh građana Sevastopolja u opsednutom gradu. Kasnije je Aleksandar Drugi zakazao umetniku niz slika o opsadi Sevastopolja: car je bio oduševljen! Posle je Ajvazovski posvetio niz radova poginulim ruskim admiralima u tim bitkama. On je bio vrlo blizak sa flotom, u jednom od pisama je napisao: Svaka pobeda ruske vojske na kopnu ili moru me raduje kao Rusa u duši, i daje mi misao kao umetniku da je predstavim na platnu.

Neobično, ali bez obzira na neverovatnu stvaralačku plodnost i radnu sposobnost, strast ka putovanjeima, uključenost u društveni život grada, Ajvazovski je vodio veliko domaćinstvo i aktivno učestvovao u rešavanju gradskih problema: ubedio je vlasti da urede u gradu trgovačku luku. Izgradio je školu i biblioteku. Otvorio je prvo izložbenu salu, a zatim i javnu galeriju slika koja je postala treća u Rusiji posle Ermitaža u Peterburgu i Rumjancevskog muzeja u Moskvi.

Direktor čuvene galerije slika je ubeđena da svi koji dolaze ovamo u dom Ajvazovskog, ne samo da su oduševljeni njegovim divnim pejzažima i veličanstvenim platnima, već osećaju i šarm njegove ličnosti. Upravo zato galerija je tako popularna i najposećenija je na krimskoj obali.

Katarina Ivaško,