Ujka Sem: Centralna Azija kroz politički nišan

SAD nameravaju da izvedu Centralnu Aziju iz orbite evroazijske integracije. Pretrpevši neuspeh na Krimu, Vašington pokušava da odigra svoju igru u regionu Centralne Azije. Pomoćnik državnog sekretara SAD Niša Desai Bisaval vodi pregovore u Kazahstanu i Kirgiziji, na kojima će biti formulisan američki dnevni red i predloženi privlačni uslovi za saradnju sa SAD.

Centralna Azija sve jasnije postaje zona posebnih interesa. Američke vlasti preduzimaju dosledne korake kako bi ostale u Krigiziji i uspostavile saradnju sa Tadžikistanom u konktestu povlačenja trupa iz Avganistana. Tako još krajem 2013. godine pokrenuti su burni sporovi oko dalje sudbine Centra za tranzitni prevoz Manas u Kirgiziji. SAD mogu da ga ne napuste, uprkos postojećim sporazumima, već da ga preusmere u vojno-tehničke svrhe.

Predstavnik Stejtdepartmenta SAD za Južnu i Centralnu Aziju Ričard Hogland sastajao se u februaru u Dušanbeu sa predsednikom Tadžikistana Emomalijem Rahmonom. Strane su razmotrile perspektive američkih investicija u lokalnu ekonomiju i situaciju u Avganistanu posle povlačenja NATO snaga iz te zemlje. Vašington računa na vojnu saradnju. I evo nove regionalne turneje visokog američkog činovnika. Politikolog Boris Možujev govorio je o azijskom vektoru politike SAD, kako se kaže u širokom geografskom poimanju.

- Glavni cilj je da se ne dopusti mogućnost bilo kakvog saeza Kine i Rusije. A na pomolu je evroazijski blok: Indija, Avganistan ispoljavaju razumevanje za ruske interese i podržavaju ih, Iran će se nalaziti u orbiti ruskih interesa. Tako da za SAD postoji opasnost od takvog kontinentalnog evroazijskog bloka uz postojanje zajedničkih interesa. Zato SAD mogu da se ubace u međuteritorije, uključujući tjurkske, koje se nalaze među ovim centralnim silama. To su Uzbekistan, Kirgizija, Kazahstan.

Zna se da na pregovorima Bisvala sa rukovodstvom Kazahstana glavna pitanja će biti uključivanje Astane u sitauciju u Avganistanu i projekat transporta kazahstanske nafte na jug, u Indiju. U Bišekeku, ne isključuju eksperti, akcenat će biti stavljen na kontakte ne sa zavaničnim strukturama, već sa građanskim društvom i opzicijom. Do čega će dovesti takvi kontakti, može se videti na primeru Ukrajine i arapskog sveta.

Indirektni cilj posete je da se opipaju raspoloženja Astane uoči potpisivanja sporazuma o formiranju Evroazijskog ekonomskog saveza i Biškeka pred stupanje u drugi savez – Carinski, sa daljim planovima za Evroazijski. Tim pre što su se Kazahstan i Kirgizija na glasanju u Generalnoj skupštini UN za rezoluciju o teritorijalnoj celovitosti Ukrajine uzdržali, ne podržavši aktivno Rusiju.

Direktor Međunarodnog instituta za najnovije države Aleksej Martinov podseća da su druga polovina prošle i početak ove godine označeni nizom ozbiljnih geopolitičkih pobeda Rusije.

- Počev od nedopuštanja operacije u Siriji i regionalnog rata, pa do uspešnog održavanja Olimpijskih igara i poznatih dogđaja na Krimu. Zapad, između ostalog SAD, smatraju to ličnom uvredom, direktnim izazovom američkoj hegemoniji, pretnjom jednopolarnom svetu koji je postojao u psolednje 23 godine. I tim povodom oni se aktiviziraju po čitavom obodu Rusije: u svim zemljama koje su ranije bile republike SSSR.

I zaista, američku administraciju svakodnevno i vrlo oštro kritikuju za to što je ona „prozevala“ spajanje Krima sa Rusijom. I predsedniku Baraku Obami koji naglo gubi rejting hitno je potrebno da se rehabilituje u očima establišmenta i birača koji počinju da ga smatraju političkim slabićem. Upravo time su izazvane nove energične inicijative SAD u Centralnoj Aziji, Baltiku, Moldaviji i Gruziji. Ovde je cilj jasan i nije originalan – maksimalno ih udaljiti od Rusije, i obećavši svakakve povlastice, između ostalog malo realne, kontrolisati spoljnu i unutrašnju politiku tih zemalja.

Injja Harlamov,