Ујка Сем: Централна Азија кроз политички нишан

САД намеравају да изведу Централну Азију из орбите евроазијске интеграције. Претрпевши неуспех на Криму, Вашингтон покушава да одигра своју игру у региону Централне Азије. Помоћник државног секретара САД Ниша Десаи Бисавал води преговоре у Казахстану и Киргизији, на којима ће бити формулисан амерички дневни ред и предложени привлачни услови за сарадњу са САД.

Централна Азија све јасније постаје зона посебних интереса. Америчке власти предузимају доследне кораке како би остале у Кригизији и успоставиле сарадњу са Таџикистаном у конктесту повлачења трупа из Авганистана. Тако још крајем 2013. године покренути су бурни спорови око даље судбине Центра за транзитни превоз Манас у Киргизији. САД могу да га не напусте, упркос постојећим споразумима, већ да га преусмере у војно-техничке сврхе.

Представник Стејтдепартмента САД за Јужну и Централну Азију Ричард Хогланд састајао се у фебруару у Душанбеу са председником Таџикистана Емомалијем Рахмоном. Стране су размотриле перспективе америчких инвестиција у локалну економију и ситуацију у Авганистану после повлачења НАТО снага из те земље. Вашингтон рачуна на војну сарадњу. И ево нове регионалне турнеје високог америчког чиновника. Политиколог Борис Можујев говорио је о азијском вектору политике САД, како се каже у широком географском поимању.

- Главни циљ је да се не допусти могућност било каквог саеза Кине и Русије. А на помолу је евроазијски блок: Индија, Авганистан испољавају разумевање за руске интересе и подржавају их, Иран ће се налазити у орбити руских интереса. Тако да за САД постоји опасност од таквог континенталног евроазијског блока уз постојање заједничких интереса. Зато САД могу да се убаце у међутериторије, укључујући тјуркске, које се налазе међу овим централним силама. То су Узбекистан, Киргизија, Казахстан.

Зна се да на преговорима Бисвала са руководством Казахстана главна питања ће бити укључивање Астане у ситауцију у Авганистану и пројекат транспорта казахстанске нафте на југ, у Индију. У Бишекеку, не искључују експерти, акценат ће бити стављен на контакте не са заваничним структурама, већ са грађанским друштвом и опзицијом. До чега ће довести такви контакти, може се видети на примеру Украјине и арапског света.

Индиректни циљ посете је да се опипају расположења Астане уочи потписивања споразума о формирању Евроазијског економског савеза и Бишкека пред ступање у други савез – Царински, са даљим плановима за Евроазијски. Тим пре што су се Казахстан и Киргизија на гласању у Генералној скупштини УН за резолуцију о територијалној целовитости Украјине уздржали, не подржавши активно Русију.

Директор Међународног института за најновије државе Алексеј Мартинов подсећа да су друга половина прошле и почетак ове године означени низом озбиљних геополитичких победа Русије.

- Почев од недопуштања операције у Сирији и регионалног рата, па до успешног одржавања Олимпијских игара и познатих догђаја на Криму. Запад, између осталог САД, сматрају то личном увредом, директним изазовом америчкој хегемонији, претњом једнополарном свету који је постојао у псоледње 23 године. И тим поводом они се активизирају по читавом ободу Русије: у свим земљама које су раније биле републике СССР.

И заиста, америчку администрацију свакодневно и врло оштро критикују за то што је она „прозевала“ спајање Крима са Русијом. И председнику Бараку Обами који нагло губи рејтинг хитно је потребно да се рехабилитује у очима естаблишмента и бирача који почињу да га сматрају политичким слабићем. Управо тиме су изазване нове енергичне иницијативе САД у Централној Азији, Балтику, Молдавији и Грузији. Овде је циљ јасан и није оригиналан – максимално их удаљити од Русије, и обећавши свакакве повластице, између осталог мало реалне, контролисати спољну и унутрашњу политику тих земаља.

Ињја Харламов,