Tadžikistanfilm - basmači

Pre 44 godine se na sovjetskim ekranima davao film “Belo sunce pustinje”. Film je odmah priznat remek-delom. Posle njega u našoj zemlji su se pojavile desetine filmova o basmačkom pokretu u Centralnoj Aziji.

Šta su basmači, šta o njima kažu savremeni istoričari, – priča naš sopstveni dopisnik u Dušanbeu Galim Fashutdinov.

Borba crvenoarmejaca protiv basmača tokom dužeg vremena je bila omiljena tema dušanbinskih filmskih umetnika. Nisu slučajno u sovjetsko doba tadžički filmski studio u šali nazivali «basmačfilmom». Ovde su bili snimljeni najbolji filmovi, posvećeni uspostavljanju sovjetske vlasti u Srednjoj Aziji. Upravo tu je nastao filmski žanr – takozvani «istern». U svetskoj filmskoj industriji on je bio bez premca. Snimanju filmova upravo u Tadžikistanu doprineo je specifičan reljef tog kraja – planine, burne, brze reke i posebna istočnjačka atmosfera. U tim su filmovima neizbežno pobeđivali crvenoarmejci. To je doprinelo stvaranju javnog menja o basmačima kao ugnjetačima, priča istoričar, autor nekoliko monografija o pokretu basmača u tom regionu Kamol Abdulajev.

- Film je odraz toga, kako pitanje tretira zvanična istoriografija. Ona ga je tretirala sa klasnih položaja. Zato se nama nudila misao da taj pokret zaslužuje klasnu mržnju, a ne i nacionalnu. Borbu je vodila uglavnom Crvena armija. Ona je zastupala i pobedničko seljaštvo Rusije, koje se zajedno s najsiromašnijim tadžičkim i uzbečkim seljaštvom borilo protiv basmača. To je otprilike odgovarajuća šema.

Sovjetska filmska umetnost je odigrala svoju ulogu. Čak i dve decenije posle raspada SSSR-a znatan deo stanovništva u Tadžikistanu i dalje smatra basmače razbojnicima, a ne borcima protiv sovjetske vlasti. Prema rečima tadžikistanskog istoričara Kamola Abdulajeva, danas se u svim zemljama Centralne Azije preduzimaju pokušaji revidiranja pokreta basmača, izuzev Tadžikistana. Istoričar objašnjava to jednostavno.

- Tadžikistan je manje od drugih srednjoazijskih zemalja želeo raspad SSSR-a. Mi smo se do kraja držali Rusije. Objektivno, zato što smo se osećali ne potpuno zaštićenima. Ipak se pridržavam mišlenja da je uspostavljanje sovjetske vlasti u Tadžikistanu obustavilo proces asimilacije Tadžika, odnosno, ono je faktički obustavilo proces asimilacije Tadžika od strane Uzbeka. I Kirgizi su napadali Džirgital. Zato je faktički za nacionalnu istoriju sovjetska vlast donela nam manju štetu. Zato se u Tadžikistanu ne preduzimaju pokušaji revidiranja basmačkog pokreta.

S tim pokretom je povezano mnogo mitova i izmišljotina. I to, svi su oni nastali posle raspada SSSR-a. U nekim centralno-azijskim zemljama i danas se preduzimaju pokušaji predstaviti basmače kao predstavnike nacionalno-oslobodilačkog pokreta na Istoku. Istoričari u Dušanbeu smatraju takav prilaz svojih kolega u tom regionu pogrešnim. U Dušanbeu kažu da pri uspostavljanju sovjetske vlasti u Srednjoj Aziji nacija jednostavno nije ni bilo. One su počele da se formiraju samo u periodu industrijalizacije 1930-h godina, kada je s pokretom basmača bilo već svršeno. Istoričar Sajfulo Mulodžanov dovoljno kritično prilazi želji niza publicista da predstave basmače kao heroje.

- U vreme građanskog rata nema heroja Ne mogu da ih nazovem herojima. Oni su ubijali nevine ljude. Treba prilaziti problemu s naučnog stava i nazivati stvari pravim imenima.

Pokret basmača kao pokret otpora Sovjetskoj vlasti vodio se u Centralnoj Aziji početkom 1920-h godina. On je trajao skoro 10 godina. Istoričari ga upoređuju s belim pokretom u Rusiji, te nalaze mnoge zajedničke crte. Odredi basmača su se formirali na račun pristalica starog uređenja. Uzrok njihovog poraza je postala slaba socijalna baza. Narod je podržao boljševike, koji su nosili nove ideje, te obećali ljudima slobodu i zemlju. Basmačima je u takvoй situaciji preostalo samo da se predaju ili napuste zemlju. Na filmu su basmači ostali kao surovi ratnici. Upravo takvim ih je predstavio pre 44 godine i Vladimir Mot i lj, snimivši svoje filmsko remek-delo «Belo sunce pustinje».

Galim Fashutdinov