1.Maj - ćevapi, dimne bombe i batine zbog traženja „socijalne Evrope“

Međunarodni praznik rada je ponegde prošao i u ponešto drugačijoj atmosferi, kao na primer u Moskvi na Crvenom trgu.

Ako bismo način na koji je obeležen 1. Maj širom evropskog kontinenta posmatrali kao svojevrsni lakmus papir radničkog nezadovoljstva svojim položajem, onda bismo došli do prilično neočekivanog zaključka da je mera radničkog strpljenja prevršena upravo tamo gde bi se naizgled to moglo najmanje očekivati, a to je u zemljama Evropske unije, i to pogotovo u njenim južnim zemljama gde su se umesto roštiljskih vatri razgorevali sukobi sa policijom, a umesto piva se gutao dim petardi.

Dakle, i pored notorne istine da je sadašnja socijalna situacija u Srbiji nezavidna, a budućnost neizvesna, čini se da je količina preostale nade još uvek dovoljno velika da se srbski radnici za Međunarodni praznik rada većinski opredele da ga provedu na poznatim izletištima sa zalogajem ćevapa u društvu prijatelja. Naravno, kako smo videli, bilo je i organizovanih sindikalnih protesta na kojima se poručivalo da „nema šale sa radnicima“, ali ni to očigledno nije podsećalo na vrele evropske ulice na kojima je očajanje dostiglo tačku ključanja. Tako su na primer povodom proteklog Prvog maja u Španiji demonstrirale desetine hiljada ljudi uz bubnjeve i pištaljke u čak sedamdeset gradova širom zemlje, što se završilo tako što su maskirani demonstranti razbijali radnje, a sve zbog jadnog stanja u tamošnjoj ekonomiji, u kojoj je nezaposlenost „zakucana“ na 25%.

Puno razloga za nezadovoljstvo su imali i Poljaci, zato što po rečima njihovog bivšeg premijera Lešeka Milera – „u današnjoj Poljskoj gladuje 800.000 dece, više od milion Poljaka nije u stanju da otplaćuje kredite, a dva i po miliona ljudi ne može da nađe posao“. U Italiji su takođe povodom radničkog praznika izbili sukobi između policije i stotina demonstranata koji su na njih bacali dimne bombe, besni zbog recesije i mera štednje, a slično je bilo i u Grčkoj gde je policija nasumično tukla hiljade demonstranata duže od sat vremena, koji su se usudili da traže, kako su uzvikivali - „socijalnu Evropu“. Međutim, kako se odmah videlo, i Grci su umesto „socijalne Evrope“ dobili samo „evropski pendrek po leđima“, i to u bukvalnom smislu reči.

Pa ipak, Međunarodni praznik rada je ponegde prošao i u ponešto drugačijoj atmosferi, kao na primer u Moskvi na Crvenom trgu, gde je prodefilovalo 100.000 ljudi sa zastavama i transparentima, i to kako se čini u prilično dobrom raspoloženju jer je na njima pisalo „Ponosan sam na svoju zemlju“, a posebno su razloga za zadovoljstvo imali stanovnici Krima, kojima su upravo za Prvi maj povećane penzije za 50 posto, s obzirom da je ranije njihov iznos u Ukrajini bio znatno niži nego što je sada u sastavu Ruske Federacije.

Ali da se ponovo za trenutak vratimo na domaći teren i na proslavu Prvog maja u Srbiji. Naime, praznik rada je proslavljen na uobičajen način, a to znači pretežno u popularnim izletištima, uz muziku, roštilj, druženje i sportske aktivnosti. I mada aktuelni ekonomski pokazatelji uopšte ne daju puno razloga za takvu opuštenost, već najpre za duboku zabrinutost, ipak je teško oteti se utisku – da su nezasluženi ćevapi sa muzikom za nijansu bolja varijanta od „zasluženih“ batina zbog traženja „socijalne Evrope“.