Kosovo: Skandinavski izbori razočaranih južnjaka

"Bojkotuju ne zato što im se dopada da bojkotuju, nego zato što su na silu gurani u državu nastalu na zločinu, koja ne nudi Srbima, kao i građanima albanske nacionalnosti nikakvu perspektivu"

Prvi put u novijoj istoriji parlamentarni izbori su održani na čitavoj teritoriji Kosova. Lider pobedničke Demokratske partije Kosova Hašim Tači izjavio je da je pošlo za rukom da se dostigne nivo mirnih skandinavskih izbora, mada neveliki odaziv svedoči o tome da razočarani građani bi pre hteli da vide skandinavski standard, a ne izbore.

Simpatije birača uglavnom su podeljene između stranke Tačija i Demokratskog saveza Kosova Ise Mustafe. Razlika nije velika zato najzanimljivije, a to su koalicione kombinacije, tek predstoji. I ovde za DPK nije sve tako glatko. Teško da će Tačijevi partneri postati nacional-populisti iz Samoopredeljenja koji prekorevaju premijera za to što svakog dana sve više i više dovodi Srbiju na Kosovo. I ne treba očekivati koaliciono bratstvo sa Inicijativom za Kosovo Fatmira Limaja, koji je svojevremeno prekinuo sa Tačijem pod izgovorom da je partija degradirala.

Ipak, prema prognozama eksperata, Tači može po treći put da postane premijer Kosova, što može i da razveje teoriju o njegovoj nepoželjnosti za Zapad. A kakva je kandidatura najpovoljnija za Srbiju? Mišljenje kolumniste srbskog izdanja Pečat Miodraga Zarkovića:

- Manje više je svejedno ko je premijer samozvane države Kosovo. Zato što je očigledno da se tamo isključljivo pita Vašington. Stvarna ili faktička vlast na Kosovu i Metohiji su američka ambasada i ambasade njihovih saveznika u Prištini.

Kad predizborna euforija malo padne, setiće se da Kosovo uskoro čeka formiranje specijalnog suda za ratne zločine, kao i neki rezultati istrage zasnovane na izveštaju Dika Martija o trgovini ljudskim organima u pokrajini. I upravo zasnivajući se na ova dva događaja moći će da se govori da li će Tačija ”potopiti” ili ne.

Srbi koje aktivno podstiče Beograd, glasali su radije nego ranije. Čemu je možda doprinelo u izvesnom pogledu čak veštačko udruživanje svih značajnih političkih stranaka u jedinstveni spisak koji, prema preliminarnim ocenama, osvaja oko 3%. Ipak, sever pokrajine koji je učestvovao u parlamentarnim izborima na Kosovu prvi put, pokazao je nizak odaziv — ističe Miodrag Zarković.

- Bojkotuju ne zato što im se dopada da bojkotuju, nego zato što su na silu gurani u državu nastalu na zločinu, koja ne nudi Srbima, kao i građanima albanske nacionalnosti nikakvu perspektivu.

Zanimljivo je uporediti protekle izbore sa prvim posleratnim koji su održani 2001. godine. Tadašnji episkop Raško-Prizrenski Artemije je govorio: U situciji u kojoj se Srbi na Kosovu i Metohiji nalaze, manja je šteta izaći nego ne izaći na izbore. Nažalost, za ove godine situacija kada treba birati između ”vrlo loše” i ”loše” nije se promenila. Zato se čini logičnom izjava predstavnika raseljenih iz Đakovice Đokice Stanojevića o tome da je nepravedno pozivati ljude da glasaju, a da im pri tome nije osigurana mogućnost da se vrate u svoje kuće i zaštita imovine. Kosovski Srbi i dalje se nalaze u jedinstvenom položaju. Jedan centar ih motiviše da idu na izbore (ponekad čak uz primentu takozvanog ”administrativnog resursa”). Drugi centri ili demotivišu, ili, kako smatra Miodrag Zarković, ispoljavaju ravnodušnost:

- Zapadu je bila bitna izlaznost Srba na izborima u novembru prošle godine. Učešće u lokalnim izborima jeste onaj krajnji dokaz nečijeg suvereniteta. Ta dinamika ne postoji u ovim izborima, jer su oni parlamentarni. Srbi u Kosovskom parlamentu imaju svojih 10 poslanika. Zagarantovanih kao manjina. Da li će Srbi izaći ili ne, Prištinu, kao i Brisel i Vašington uopšte ne zanima u ovom trenutku.

Ipak na glasačkim listićima je odštampan grb ”Republike Kosovo”, i besmisleno je poricati da onaj ko je učestvovao u izborima — od bezizlaznosti ili dobrom voljom — učinio je to u okviru ”nezavisnog Kosova”. Jedan visoki beogradski činovnik je dao izjavu koja je bila protumačena mal te ne kao poziv da se precrta na listićima ovaj državni simbol. Ipak čini se da bi od toga bilo isto toliko koristi kao i od delovanja nekih ruskih građana koji su na izborima za predsednika prelepili lik jednog od kandidata portretom Džekija Čena i napisali ”Moj predsednik”.

Timur Blohin,