Da li će Bajden i u Srbiji sedeti u fotelji premijera, a generali klečati?

S obzirom da se iz mnoštva nedavnih događaja može videti da kontinuirano raste pritisak na Srbiju da se prikloni NATO alijansi i svrsta na stranu otvorenih oponenata Rusiji, vrlo je indikativan slučaj Ukrajine, koja je čak i u neformalnom zbližavanju sa tim vojnim savezom, u najmanje nekoliko slučajeva već pokazala kako se to poražavajuće odražava na njen suverenitet i nacionalno dostojanstvo.

Dakle, iako je svima dobro poznata činjenica da je Srbija proglasila vojnu neutralnost, ne stišavaju se pokušaji da se takvo stanje poništi, a država prestroji u tabor Severnoatlantskog saveza. Na primer, Srbija se pominje u nedavnom dokumentu američkog kongresa koji nosi otvoreni antiruski karakter, u kome se predviđa snažna promocija NATO pakta u Srbiji tokom 2015. godine, te njeno „podsticanje“ na vojnu saradnju i strateško privlačenje na stranu zapadnog vojnog saveza. Da se nešto već radi u tom pravcu pokazuje i prošlomesečna vojna vežba u Nemačkoj o kojoj je pisao beogradski list „Politika“ pod nazivom „Za koji rat se spremaju SAD i Evropa?“, u kome se govori o američkoj vojnoj bazi Hoenfels, na kojoj su vojnici iz NATO zemalja, ali i iz Srbije pripremali takozvani „zajednički odgovor”.

Nadalje, viši savetnik američkog Saveta za spoljnu politiku Stiven Blank je u maju izneo mišljenje da bi NATO zbog navodne ruske pretnje trebalo da hitno u svoje redove primi sve zemlje Balkana. Takođe, tokom nedavne posete premijera Vučića Berlinu, novinari nemačkih novina „Bild“ su ga, iako dobro upoznati sa srbskom neutralnom pozicijom, ipak upitali o tome - da li Srbija želi da postane član NATO.

Međutim, upravo na tom mestu dolazimo do Ukrajine i nekoliko tamošnjih slučajeva, koji na prilično jasan način pokazuju kako u stvarnosti izgleda put zbližavanja sa tim vojnim savezom. Naime, prilikom svoje zvanične posete Kijevu, američki potpredsednik Džozef Bajden je bukvalno sedeo na čelu stola, u fotelji koja pripada isključivo predsedniku te zemlje, čime je istaknuta njegova dominacija nad domaćinima. A još drastičniji primer se dogodio pre manje od mesec dana, kada je objavljena skandalozna fotografija, na kojoj stari ukrajinski general u uniformi doslovno kleči na kolenima dok predaje poklon odlazećem američkom ambasadoru.

Ta dva navedena primera iz Ukrajine govore u prilog činjenici da baš i nije bila u pravu portparolka NATO pakta Oana Longesku, kada je svojevremeno poručila Crnoj Gori da nema ni reči o gubitku suvereniteta unutar tog saveza, te da bi po njenom mišljenju - „pridruživanje NATO moglo samo da ojača Crnu Goru kao suverenu naciju“, kako se doslovno izrazila.

Pa ipak, nakon Bajdenovog baškarenja u fotelji ukrajinskog predsednika, te nakon klečanja ukrajinskog generala pred američkim ambasadorom, teško da se mogu ozbiljno shvatiti takva uveravanja u vezi očuvanja državnog suvereniteta, čak i kada se radi o zemljama koje se tek zbližavaju sa NATO alijansom. Stoga, ako se zaista počne sprovoditi dokument američkog kongresa sa početka ove priče o „podsticanju“ Srbije na vojnu saradnju sa NATO, nije teško zamisliti scenu u kojoj se Džozef Bajden prilikom neke sledeće posete Beogradu, isto kao u Kijevu, zadovoljno smeška iz fotelje srbskog predsednika, a sve u ime jačanja suvereniteta Srbije.

Ratko Paić,