Minusi i plusevi poplave na Balkanu

Emitujemo komentar rukovodioca Centra za proučavanje savremene balkanske krize Instituta za slavistiku RAN Jelene Guskove. Ekspert balkanolog analizira situaciju nastalu u Srbiji u toku poplava, i vidi u njoj minuse i pluseve. Danas govorimo o minusima.

13. maja u Srbiji su započele kiše neviđene snage. Razmere elementarne nepogode su uporedive sa posledicama rata, a pomoć međunarodne zajednice sa ozbiljnom vojnom operacijom. Poplava je pogodila takođe i BiH, većim delom Republiku Srpsku.

16. maja vlada Srbije obratila se međunarodnim organizacijama za pomoć. Prvi su se odazvali Rusi. Već 16. maja dva ruska aviona su sletela na aerodrom u Niš, gde se nalazi Srbsko-ruski humanitarni centar. 80 spasilaca iz Rusije odmah se uputilo u zonu poplave i pristupilo evakuaciji ljudi. Treći avion je prebacio pumpe, specijalnu opremu i ono što je najpotrebnije ljudima u nevolji.

20. maja Srbiji je već pomagalo 230 spasilaca iz 12 zemalja. Spasioci su evakuisali ljude, prebacivali vodu za piće, hranu, lekove, medicinski personal na teritorije pogođene elementrnom nepogodom. Vlada Srbije koristila je vojsku, vatrogasne jedinice, odred helikoptera Ministarstva unutrašnjih poslova.

Hiljade kuća uništeno je potpuno. Poplava je razorila 3700 kilometara puteva uglavnom u zapadnom i centralnom delu zemlje, odnela na desetine mostova. Poginulo je mnogo stoke, domaćih životinja, uništena je stočna hrana, ne mogu da se obnove usevi na većini potopljenih njiva. Uništeno je preko 6 hiljada košnica. Najveća šteta je naneta poljoprivredi i energetskom sistemu. U Srbiji bez struje je ostalo 95 hiljada kuća, u BiH 60 hiljada. Ogroman problem predstavljaju klizišta koja brišu sa lica zemlje kuće, razaraju mostove i puteve, zatrpavaju korita reka.

Veliku opasnost predstavljaju mine i granate koje su ostale u zemlji od poslednjih ratova. U BiH zna se za 220 hiljada takvih mina, tamo je situacija krajnje nepovoljna. U regionima gde postoji rizik od mina živi 4 miliona ljudi.

Prema preliminarnim i ni iz daleka potpunim podacima, opšta šteta naneta Srbiji iznela je preko dve milijarde evra. Premijer je govorio o 51 žrtvi poplave, broj nestalih iznosi oko 800 osoba.

O tome šta se zaista dešavalo u Obrenovcu i drugim regionima može se saznati samo iz društvenih mreža. Upravo tamo ljudi pokušavaju da ispričaju ono što je teško utvrditi iz vladinih saopštenja.

Među mnogim žalbama i kritikama izdvojićemo sledeće. Vlada i organi odgovorni za vanredne situacije sa zakašnjenjem su reagovali na opasnost koja je nadolazila — u Obrenovcu, na primer, nisu obavestili narod, nisu proglasili evakuaciju, ignorisali su doroboljce. Rukovodstvo grada nije preduzelo ništa da zaštiti grad, ispoljilo je pasivnost i neprofesionalizam. Administracija nije bila fleksibilna kada je reč o izdvajanju sredstava za obnovu razrušenih objekata prvog reda — škola, dečijih vrtića, bolnica.

Pored toga, ljudi su istakli lošu organizaciju snabdevanja namirnicama ljudi koji su ostali u potopljenim regionima. Stanovnici Obrenovca su satima stajali u radu za humanitarnu pomoć, vodu i lekove, pošto je u gradu bio otvoren samo jedan punkt Crvenog krsta. A po gradu nije moglo da se kreće. I još da citiramo nekoliko komentara: ”Uznemirujuća činjenia je to što su do Obrenovca prvo stigli odredi spasilaca iz Rusije, i to preko Niša. To je dva dana ranije nego što su se u Obrenovcu pojavile dve amfibije Vojske Srbije”.

”Sreća u nesreći bila je nadčovečanska hrabrost ruskih spasilaca koji su već 16. maja, u prvoj noći pakla, uspeli da učine nemoguće: u potpunom mraku, ne znajući grad, spasavali su stotine ljudi od neumitne pogibije...” ”Ne verujte onome što govore na televiziji. Nas niko nije upozorio. Bili smo prepušteni sami sebi. Gladni, mokri. Policija je na nas, žene sa decom, gledala kao na stoku...”

To su zakonomerni minusi koje je videla u poplavama rukovodilac Centra za proučavanje savremene balkanske krize Instituta za slavistiku RAN Jelena Guskova. Sutra će biti reči o plusevima.

dr Jelena Guskova,