Rusija rešila da promeni orijentire

Rusija sprovodi reviziju ekonomskih veza, kažu analitičari. Ranije tesni kontakt je bio uglavnom sa Zapadom, gde su već nama poznata pravila igre, decenijama građene ekonomske veze. Ali promenom raspoloženja u Evropi i SAD, Rusiju se okrenula na Istok. Prijateljstvo sa Azijom kod nas se gaji odavno, ali rešavanje mnogih pitanja, između ostalog isporuka gasa u Kinu, redovno je odlagano.

Sada se Rusiji pojavila snažna motivacija da se zemlja utvrdi na azijskom tržištu. Pri tome, eksperti vide uzroke ne toliko u sankcijama koje nisu dale dužan efekat i nisu u stanju da daju, kaže profesor fakulteta međunarodne ekonomije i politike GU-VŠE Maksim Braterski.

- Sankcije su ovaj proces ubrzale. Strategija preorijentisanja ekonomije Rusije na Istok bila je usvojena ranije. Setimo se da su postojali federalni programi razvoja Dalekog Istoka i Primorja, formirana su razna ministarstva i državne kompanije, kako bi se time bavile. Opasnost sankcija sa strane Zapada, naravno, podstakla je taj proces.

Upravo rizici koji su se pojavili i politička pozadina koju Vašington aktivno meša u ekonomske veze učinili su odlučujuću stvar u odnosima Rusije i Istoka. Ali Rusija ne namerava da koristi nove mogućnosti na štetu Zapadu, već u traženju pouzdanijeg partnerstva i novih ekonomskih saveznika, smatra profesor katedre za tržište fondova i investicija VŠE Aleksandar Abramov.

- Preorijentisanje na Istok je važno. Za sada ono izaziva razne diskusije među ekonomistima. Postoje razni proračuni povoljnosti ili nepovoljnosti ovog procesa. Za sada je rano ocenjivati da li će to doneti poene za rusku ekonomiju ili gubitke. Ali u svakom slučaju prema ovom procesu se treba odnositi kao prema biznis-projektu. I manje dodavati ovamo političkih mera.

Prvi veliki uspeh očekivao je Rusiju u Kini. Nekoliko godina Moskva i Peking nisu mogli da se dogovore o ceni gasnog ugovora. Ali na kraju je u ruskom portfelju 30-godišnji gasni ugovor od 400 milijardi dolara i kineske investicije u izgradnju infrastrukture za transport gasa na Dalekom Istoku, kao i zajednička proizvodnja aviona. Ali Moskva se neće fiskirati samo na Peking. Postoje i druge zemlje Pacifičkog prstena. To je i Japan kojem su potrebni resursi, a nama tehnologije. To je Malezija, Singapur, Južna i Severna Koreja, sa kojima se može sarađivati u nizu grana. Azija je zaista perspektivni partner.

Između ostalog, nema potrebe da Rusija bira između Evrope i Azije. Politička neslaganja sa Zapadom će pre ili kasnije biti rešena. A za to vreme Rusija će moći da uveća svoj potencijal i da iskoristi jedinstvenu mogućnost koju ima zahvljujući svom geografskom položaju između Evrope i Azije.

Tatjana Golovanova,