Kšištof Zanusi: zašto sam ja protiv bojkota Rusije?

U Moskvi traje 36. Međunarodni moskovski filmski festival, čiji je jedan od počasnih gostiju poljski filmski režiser svetskog glasa, Kšištof Zanusi, filozof, autor mnogih knjiga, između ostalog Vreme da se umre.

Sećanja, osećanja, anegdote, kao i Kamila i iglene uši. On je doleteo u glavni grad Rusije iz Varšave svega na nekoliko sati, kako bi predstavio publici retrospektivu svojih ranih filmskih radova. I u inervjuu za Glas Rusije objasnio je zašto je on protiv bojkota:

- Rusija je vrlo važna zemlja, interesantna za nas, Poljake, i uopšte za evropljane. Po meni, Rusija sada stoji na raskrsnici, nezna se u kom pravcu će krenuti njen dalji razvoj. To ima značaj za čitavu našu civilizaciju. A pored toga, mene privlače ovamo, rekao bih, nežna osećanja, jer među Rusima imam prijatelje, mnogo dobrih poznanika, sa kojima sam zajedno radio na filmu ili u pozorištu. Rusija je ogromna po veličini zemlj,a mnogo vrlo dugih letova, ali uprkos tim mukama, ponovo dolazim ovamo.

Nazivaju vas legendom svetske kulture. Recite, molimo vas, da li mogu političke protivrečnosti u odnosima jednih zemalja prema drugima, na primer RF i Poljske, negativno da utiču na naše kulturne kontakte?

- Prema mom mišljenju, ne treba ukidati ono dobro što je ranije bilo smišljeno! Nadam se da se vlada Poljske neće odlučiti na taj korak i da će njihove ruske kolege takođe doneti pravu odluku. Ipak, situacija je teška, napetost u sferi politike je dostigla usijanu fazu, tu je teško nešto pretpostaviti.

U svom dugom životu imao sam prilike da gledam mnoge političke krize u istoriji. I ubedio sam se: međusobno udaljavanje nikada nije davalo dobre rezultate! Svakakvi bojkoti, odustvo dijaloga — put je koji vodi u ćorsokak. I mada vrlo kritično ocenjujem spoljnu politiku RF u poslednjih nekoliko meseci, ja sam protiv bojkota Rusije jer sam uveren: tako se situacija ne može popraviti. Naprotiv, što je oštrija kriza u politici, to češće treba razgovarati o suštini neslaganja, kao i o normama morala, o našim kulturnim vezama, o onim principima na kojima je moguće i potrebno zajedničkim snagama graditi normalne međunarodne odnose. Potrebne su debate o svim spornim pitanjima, kad već do danas nismo došli do međusobne saglasnosti.

Irina Čajko,