Značaj srbskog prisustva na protestima rusofila u Sofiji

Možda se mnogi neće složiti u beogradskim, pa i sofijskim intelektualnim krugovima, ali mislimo da će bugarsko-srbski geopolitički sporazum biti ključ za opstanak Slovenstva na Balkanu. Nedavno učešće predstavnika srbskih Dveri u centru Sofije na anti-nato skupu, koji su organizovali Rusofili Bugarske, na čelu sa Nikolajem Malinovim, perspektivnim liderom tog Nacionalnog pokreta, predstavlja istorijski iskorak, koji je značajan i po obimu, i po pravcu delovanja.

Nekako, u isto vreme se poklopilo finale svetskog prvenstva u košarci između Srbije i SAD, pri čemu je skoro celokupna bugarska javnost otvoreno navijala za srbski tim, o čemu se može svako uveriti, ako pogleda emisije i internet portale pred utakmicu. Čini se da su se Bugari definitivno razočarali u Evropsku Uniju, gde su često tretirani ponižavajuće i da dolaze neke nove generacije Bugara, koje žele da drugačije definišu svoj interes kao nacije. Srbski otpor devedesetih za mnoge danas razočarane Bugare je put koji je imao smisla. Danas je Bugarska pod nebivalim pritiscima u vezi Južnog toka i pitanje je šta donosi sutrašnjica. Nije ni Krim, ni Ukrajina tako daleko od bugarske obale. A i novi kalifat smatra da je Bugarska, uz Španiju prioritet. Situacija je komplikovana.

Šta imamo trenutno u Bugarskoj? Veliki demografski problem, siromaštvo, nezaposlenost, jačanje turskog i romskog faktora, neskrivene velikorumunske pretenzije, debugarizaciju Pomaka, jačanje sekti i kultova Petra Danova i baba Vange, medije u rukama stranog faktora...Sve agresivniji radikalizam u Rodopima je stvarnost, koja jako podseća na Kosovo sredinom prošlog veka.

Zanimljivo, desnica u Bugarskoj je dosad bila uglavnom atlantistički orijentisana.

češće se kroz medije provlači teza da Bugari nisu slovenski narod i da su Bugarima glavni neprijatelji Rusi i Srbi...

Međutim, planeri deslovenizacije Bugara imaju ozbiljan problem. Većina Bugara sebe smatra Slovenima.

Glavni slogan septembarskog protesta u Sofiji bio je: “Za slovensko jedinstvo”. Gosti iz Dveri iz Srbije dočekani su bratski i sa ovacijama. Zajednički je upućena podrška slovenskoj ruskoj braći u Novorusiji da izdrže udarce Porošenka, koji je krenuo putem rusofobije i zločina prema nevinom stanovništvu Donbasa.

Srbi i Bugari imaju mnogo zajedničkih interesa, pri čemu sada ne govorim samo o Južnom toku, imaju iste neprijatelje, a ako bolje razmislimo pripadamo istom ćiriličnom slovenskom pravoslavnom svetu, baš kao i naša Velika Rusija, vekovna zaštitnica Slovenstva na Balkanu. A Slovenstvo se razara. Evo, u Vardarskoj Makedoniji imamo ceo jedan etnoinženjering da se dokaže da su Makedonci, direktni potomci antičkog Aleksandra i da nisu Sloveni! Srbi i Bugari bi mogli zajednički da nastupe u odbrani slovenskog identiteta Povardarja, jer ako se ovako nastavi neće biti dobro i možda, neko već sad priprema novu Ukrajinu u Skoplju... A Ilirida se polako širi...

Da zaključim, procesi se ubrzavaju, i moraju se bilateralni odnosi razvijati pragmatski, buduće nacionalne elite Sofije, Atine i Beograda biće sve upućenije jedna na drugu, a bez srbsko-grčko-bugarskog geopolitičkog saveza za dvadesetak godina možemo imati Otomansku Imperiju u punom obimu na Uni, Dravi i Dunavu.

Bilo bi uputno da rusofili na Balkanu i patriotske snage balkanskih naroda ne rasipaju energiju na jalove priče, već da imaju neki oblik koordinacije i da konačno Balkanom zavladaju balkanski narodi. U suprotnom, ponoviće nam se i Batak, i Jasenovac.
 

Goran Igić