Значај србског присуства на протестима русофила у Софији

Можда се многи неће сложити у београдским, па и софијским интелектуалним круговима, али мислимо да ће бугарско-србски геополитички споразум бити кључ за опстанак Словенства на Балкану. Недавно учешће представника србских Двери у центру Софије на анти-нато скупу, који су организовали Русофили Бугарске, на челу са Николајем Малиновим, перспективним лидером тог Националног покрета, представља историјски искорак, који је значајан и по обиму, и по правцу деловања.

Некако, у исто време се поклопило финале светског првенства у кошарци између Србије и САД, при чему је скоро целокупна бугaрска јавност отворено навијала за србски тим, о чему се може свако уверити, ако погледа емисије и интернет портале пред утакмицу. Чини се да су се Бугари дефинитивно разочарали у Европску Унију, где су често третирани понижавајуће и да долазе неке нове генерације Бугара, које желе да другачије дефинишу свој интерес као нације. Србски отпор деведесетих за многе данас разочаране Бугаре је пут који је имао смисла. Данас је Бугарска под небивалим притисцима у вези Јужног тока и питање је шта доноси сутрашњица. Није ни Крим, ни Украјина тако далеко од бугарске обале. А и нови калифат сматра да је Бугарска, уз Шпанију приоритет. Ситуација је компликована.

Шта имамо тренутно у Бугарској? Велики демографски проблем, сиромаштво, незапосленост, јачање турског и ромског фактора, нескривене великорумунске претензије, дебугаризацију Помака, јачање секти и култова Петра Данова и баба Ванге, медије у рукама страног фактора...Све агресивнији радикализам у Родопима је стварност, која јако подсећа на Косово средином прошлог века.

Занимљиво, десница у Бугарској је досад била углавном атлантистички оријентисана.

чешће се кроз медије провлачи теза да Бугари нису словенски народ и да су Бугарима главни непријатељи Руси и Срби...

Међутим, планери десловенизације Бугара имају озбиљан проблем. Већина Бугара себе сматра Словенима.

Главни слоган септембарског протеста у Софији био је: “За словенско јединство”. Гости из Двери из Србије дочекани су братски и са овацијама. Заједнички је упућена подршка словенској руској браћи у Новорусији да издрже ударце Порошенка, који је кренуо путем русофобије и злочина према невином становништву Донбаса.

Срби и Бугари имају много заједничких интереса, при чему сада не говорим само о Јужном току, имају исте непријатеље, а ако боље размислимо припадамо истом ћириличном словенском православном свету, баш као и наша Велика Русија, вековна заштитница Словенства на Балкану. А Словенство се разара. Ево, у Вардарској Македонији имамо цео један етноинжењеринг да се докаже да су Македонци, директни потомци античког Александра и да нису Словени! Срби и Бугари би могли заједнички да наступе у одбрани словенског идентитета Повардарја, јер ако се овако настави неће бити добро и можда, неко већ сад припрема нову Украјину у Скопљу... А Илирида се полако шири...

Да закључим, процеси се убрзавају, и морају се билатерални односи развијати прагматски, будуће националне елите Софије, Атине и Београда биће све упућеније једна на другу, а без србско-грчко-бугарског геополитичког савеза за двадесетак година можемо имати Отоманску Империју у пуном обиму на Уни, Драви и Дунаву.

Било би упутно да русофили на Балкану и патриотске снаге балканских народа не расипају енергију на јалове приче, већ да имају неки облик координације и да коначно Балканом завладају балкански народи. У супротном, поновиће нам се и Батак, и Јасеновац.
 

Горан Игић