Bure kraljevića Petra

Srpski prestolonaslednik je, u onom veku, od Cetinja do Oplenca putovao tajno, u buretu, možda baš onom iz kačare Milosava Sretenovića u Miokovcima.

Miokovci – Blagodareći nejakim direcima što je podupiru i sreći pride, kačara Milosava Sretenovića (52) još se drži uspravno i čuva najpoznatije bure u Miokovcima. Slava rakijskog suda od 12 tovara seže i mnogo dalje od granica sela na severu čačanske opštine, sve do Krunskog saveta koji je slao delegaciju da osmotri bure jer se u njemu nekad, može biti, skrivao kraljević Petar Karađorđević (1844 – 1921).

– Jesenas su bili iz Saveta, nekoliko puta, i rekli da će dovesti konzervatora. On da pogleda i utvrdi da li je to ono bure, dinastičko. Onda bi ga, valjda, odneli u muzej. Šire je od vrata, pa će morati krov da skinu, kačaru da poprave. I tako bi trebalo da je prepokrijem, a sad čekam – priča Milosav.

Evo već stotinu leta ne samo meštani, već i knjige starostavne, raspredaju priču o princu Petru koji se, čekajući svoj red za srpski presto, sa Cetinja u Srbiju prebacivao u, šta se može, rakijskom buretu. Još deleći njegovu unutrašnjost sa useljenom mešinom u kojoj je zbilja bila šljivovica, za slučaj da žandarmi na putu zaustave transport i izvade čep.

Hrastov junak iz naherene Milosavljeve magaze osvanuo je nedavno i među koricama „Miokovačkih vekovanja”, dr Miloša Obradovića (70), u izdanju Međuopštinskog istorijskog arhiva, i knjiga je proglašena za najbolju koju su lane sastavili i štampali Čačani. Njen pisac, psiholog i Miokovčanin, u radnju zavičajne istorijske čitanke uveo je, na pogodnom mestu, rečeno bure s prestolonaslednikom.

– Princ Petar je za vreme svog prebivanja u Crnoj Gori od 1883. do 1890. godine u Srbiju prelazio tajno, jer njegova pojava nije bila po volji dinastiji Obrenovića. Prebacivanja je izvodio radikalski prvak Ranko Tajisić, i policija je imala dojavu da on u buretu kroz Dragačevo vozi Petra Karađorđevića – objašnjava dr Obradović.

Vezu sa istorijskim činjenicama autor je, veli, pronašao u Arhivu Srbije gde se čuva „Poverljivi delovodnik kralja Milana Obrenovića” iz 1883. godine. Taj dokument, u jednoj fusnoti, pominje i dr Dragoje Todorović („Narodni tribun Ranko Tajisić”), opisujući da se raščula tajna o kraljeviću i buretu na liniji Cetinje–Oplenac, pa je načelnik čačanskog okruga dobio nalog ministra policije da učesta provere na svom delu terena. Sledeći izvor piscu bila su govorenja meštana, sačuvana u tekstovima novinara Nastasa Stanojevića za „Čačanski glas”, pre 13 godina.

–– Jedno od tajnih putovanja – opisuje u svojoj knjizi dr Obradović – princa je vodilo iz Dragačeva, preko Kablara, Miokovaca i Pranjana prema Suvoboru. Seljak iz Miokovaca Sava Sretenović (1853 – 1930), u najvećoj tajnosti preuzeo je budućeg monarha u Rošcima, od Periše Čvrkića, i odatle u buretu, na drvenim kolima s volujskom zapregom, dovezao svojoj kući. Ona beše na osami ukraj sela, pod Velikim vrhom, i princ je, pripovedaju, iz opreza danju skrivan u magazi, a u kući samo konačio.

Kraljeviću se, sa te tačke, put otvarao ka Suvoboru.

– U istom buretu, koje je otvor za vazduh imalo u donjem delu a ispod vranja mešinu sa rakijom, Sava je posle nekoliko dana prestolonaslednika prevezao u Pranjane, gde ga je prihvatio tamošnji radikalski prvak Blagoje Simović. Naš Sava je, u znak zahvalnosti, bio na spisku zvanica za prvu kraljevu slavu o Andrijevdanu, odmah posle krunisanja. Srpski kralj (1903 – 1918) nije mu zaboravio dobročinstvo od kojeg je tada bila prošla decenija i po, a seljak iz Miokovaca kasnije je često govorio: „Bio sam, bre, ljudi, naupotniji među onom gospodom”. Hoće reći, najsiromašniji – pripoveda pisac „Miokovačkih vekovanja”.

I bure i uspomene, provejane kroz rešeto trošnog ljudskog sećanja, nekako su dopali ovom zemanu, Savinom praunuku Milosavu Sretenoviću, i njegovoj nesavršenoj kačari. On posluje nedaleko od kuće, šef je mesne kancelarije u Miokovcima, i čeka hoće li mu odnekuda poručiti kakva je, dalje, sudbina dinastičkog bureta. Iako, sva je prilika, pripada putopisnoj prozi naših vladara, odavno je prazno, nepomično, i ko zna u kakvom su stanju duge kojima naleže na tle. Metafora za srpsku političku pamet i istoriju?