Буре краљевића Петра
Српски престолонаследник је, у оном веку, од Цетиња до Опленца путовао тајно, у бурету, можда баш оном из качаре Милосава Сретеновића у Миоковцима.
Миоковци – Благодарећи нејаким дирецима што је подупиру и срећи приде, качара Милосава Сретеновића (52) још се држи усправно и чува најпознатије буре у Миоковцима. Слава ракијског суда од 12 товара сеже и много даље од граница села на северу чачанске општине, све до Крунског савета који је слао делегацију да осмотри буре јер се у њему некад, може бити, скривао краљевић Петар Карађорђевић (1844 – 1921).
– Јесенас су били из Савета, неколико пута, и рекли да ће довести конзерватора. Он да погледа и утврди да ли је то оно буре, династичко. Онда би га, ваљда, однели у музеј. Шире је од врата, па ће морати кров да скину, качару да поправе. И тако би требало да је препокријем, а сад чекам – прича Милосав.
Ево већ стотину лета не само мештани, већ и књиге староставне, распредају причу о принцу Петру који се, чекајући свој ред за српски престо, са Цетиња у Србију пребацивао у, шта се може, ракијском бурету. Још делећи његову унутрашњост са усељеном мешином у којој је збиља била шљивовица, за случај да жандарми на путу зауставе транспорт и изваде чеп.
Храстов јунак из нахерене Милосављеве магазе освануо је недавно и међу корицама „Миоковачких вековања”, др Милоша Обрадовића (70), у издању Међуопштинског историјског архива, и књига је проглашена за најбољу коју су лане саставили и штампали Чачани. Њен писац, психолог и Миоковчанин, у радњу завичајне историјске читанке увео је, на погодном месту, речено буре с престолонаследником.
– Принц Петар је за време свог пребивања у Црној Гори од 1883. до 1890. године у Србију прелазио тајно, јер његова појава није била по вољи династији Обреновића. Пребацивања је изводио радикалски првак Ранко Тајисић, и полиција је имала дојаву да он у бурету кроз Драгачево вози Петра Карађорђевића – објашњава др Обрадовић.
Везу са историјским чињеницама аутор је, вели, пронашао у Архиву Србије где се чува „Поверљиви деловодник краља Милана Обреновића” из 1883. године. Тај документ, у једној фусноти, помиње и др Драгоје Тодоровић („Народни трибун Ранко Тајисић”), описујући да се рашчула тајна о краљевићу и бурету на линији Цетиње–Опленац, па је начелник чачанског округа добио налог министра полиције да учеста провере на свом делу терена. Следећи извор писцу била су говорења мештана, сачувана у текстовима новинара Настаса Станојевића за „Чачански глас”, пре 13 година.
–– Једно од тајних путовања – описује у својој књизи др Обрадовић – принца је водило из Драгачева, преко Каблара, Миоковаца и Прањана према Сувобору. Сељак из Миоковаца Сава Сретеновић (1853 – 1930), у највећој тајности преузео је будућег монарха у Рошцима, од Перише Чвркића, и одатле у бурету, на дрвеним колима с волујском запрегом, довезао својој кући. Она беше на осами украј села, под Великим врхом, и принц је, приповедају, из опреза дању скриван у магази, а у кући само коначио.
Краљевићу се, са те тачке, пут отварао ка Сувобору.
– У истом бурету, које је отвор за ваздух имало у доњем делу а испод врања мешину са ракијом, Сава је после неколико дана престолонаследника превезао у Прањане, где га је прихватио тамошњи радикалски првак Благоје Симовић. Наш Сава је, у знак захвалности, био на списку званица за прву краљеву славу о Андријевдану, одмах после крунисања. Српски краљ (1903 – 1918) није му заборавио доброчинство од којег је тада била прошла деценија и по, а сељак из Миоковаца касније је често говорио: „Био сам, бре, људи, наупотнији међу оном господом”. Хоће рећи, најсиромашнији – приповеда писац „Миоковачких вековања”.
И буре и успомене, провејане кроз решето трошног људског сећања, некако су допали овом земану, Савином праунуку Милосаву Сретеновићу, и његовој несавршеној качари. Он послује недалеко од куће, шеф је месне канцеларије у Миоковцима, и чека хоће ли му однекуда поручити каква је, даље, судбина династичког бурета. Иако, сва је прилика, припада путописној прози наших владара, одавно је празно, непомично, и ко зна у каквом су стању дуге којима належе на тле. Метафора за српску политичку памет и историју?
- Извор
- politika.co.yu
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Међународни олимпијски комитет саопштио је да је одлука „заснована на доказима и стручним проценама“...
Невероватно финале у скоку увис обележило је Светско првенство у Токију, а српска атлетичарка Ангелина Топић освојила је бронзану медаљу. Финале је два пута прекидано због јаке кише, али је...
„Када смо добили позив из Бразила да учествујемо на Светском првенству, једино смо селектор и ја веровали да је то оствариво. Говорили су да смо луди, да нећемо успети...
"Kada smo dobili poziv iz Brazila da učestvujemo na Svetskom prvenstvu, jedino smo selektor i ja verovali da je to ostvarivo. Govorili su da smo ludi, da nećemo uspeti...
"Kada smo dobili poziv iz Brazila da učestvujemo na Svetskom prvenstvu, jedino smo selektor i ja verovali da je to ostvarivo. Govorili su da smo ludi, da nećemo uspeti...
Na Atletskom stadionu u Kraljevu danas je održan prvi dan Prvenstva Srbije za seniore, uz učešće čak 260 takmičara iz cele zemlje. Publika je uživala u vrhu...
Остале новости из рубрике »
















