U Kuli završen 57. Republički festival pozorišnh amatera Srbije

Srebrna plaketa je dodeljena predstavi „Tetovorane duše“  Slobodana Unkovskog u izvođenju   Gradskog pozorišta  iz Smederevske Palanke  u režiji  Fuada Tabučića,  dok je bronzana  ostala u Kuli u vitrinama Kulturnog centra za odigranu komediju „Ljubavno pismo“ Koste  Trifkovića u scenskoj postvci Dragana Ostojića kome je pripala i nagrada za najbolju  scenografiju,  a  Tamara Pavlović  je  za ulogu Sofije u ovoj predstavi   nagrađena za najbolju žensku ulogu.

Proglašenjem pobedničke predstave  i dodelom nagrada i priznanja za najuspešnija  kolektivna i pojedinačna scenska ostvarenja u Kuli je  u subotu,  27. Juna,   završen 57. Festival   najboljih amaterskih pozorišta  Srbije  na kojemu je  od 19. do 27. juna  svoja scenska umeća pred publikom i stručnim žirijem  pokazalo osam pozorišnih  trupa  iz Prokuplja,  Smedersvske Palanke,  Gornjeg Milanovca,  Bogatića-Prnjavora, Beograda ,  Stare Pazove,  Kruščića i grada domaćina.

Stručni žiri koji je radio u sastavu: mr Miroslav Radonjić, teatrolog iz Novog Sada,   Radoje Čupić,  glumac Srbskog narodnog pozorišta  i Nemanja Savković,  reditelj iz Beograda  za najbolje scensko ostvarenje ove smotre proglasio je predstavu „Velika drama“  Siniše Kovačevića koju je u režiji Dejana Cimilovića  (nagrada za nabolju režiju)   izveo  Dramski studio „Luča“  Doma kulture iz Kruščića. Nikola Bulatović iz     ove predstave  proglašen je za  najboljeg glumca,  tumača glavne  muške uloge, a Nataša  Minić, takođe iz ove trupe,  je dobila  nagradu za najbolju epizodnu žensku ulogu.

Za najbolje kostime nagrada je  pripala  Seleni Tomašević,  koja je obukla anasambl iz   Bogatića-Prnjavora,  dok  je mušku epizodnu ulogu    najuspešnije odigrao   Jugoslav  Jovanović iz anasambla   „Hristion“  iz Prokuplja.

Pedeset festivala u Kuli

Ovo je 50. festival dramskih amatera Srbije  koji se, počevši od osmog,  1966.,  svake godine održava u Kuli,  nazvanoj  „pozorišna komuna“   zato što,  ne samo u njoj kao  opštinskom središtu, nego i u svim njenim naseljima  Crvenki, Sivcu,  Kruščiću,     bezmalo   već  sedam decenija  u kotinuitetu  deluju amaterska pozorišta  koje pripremaju vrhunska ostvarenja višekratno  ocenjivana najvišim ocenama na  pokrajinskim,  republičkim i nekada jugoslvenskim festivalima i smotrama    pozorišnh   dostignuća amaterskih kolektiva.

Tako  su  se među osam najboljih predstava iz Vojvodine na repertoaru  nedavno  održang 53. Susreta APDV  našle čak četiri,  polovina  programa,  iz kulske opštine:  iz Sivca, Crvenke,  Kruščića i Kule,   od kojih su dve (od tri) odbrane za Republičkii festival (Kruščić,  Kula).

U kulskoj opštini je Ruski Krstur, selo sa 4,5 hiljade  žitelja rusinske nacionalne manjine, jedino selo na ovim prostorima u kojemu  još od  2003. deluje profesionalno pozorište „Ruski teatr „Đađa“,  pa je Kula potpuno zaluženo ponela ime  „grad teatr“  ili „pozorišna komuna“.

Tokom 50.festivala koji su,  po nedavno usvojenom  sloganu „prohujali Kulom s vihorom  aplauza“  ukupno je u zvaničnoj konkurenciji izvedeno  438 predstava,  od kojih 348 na srbskom jeziku,  a 90 na jezicima  7 nacinalnih manjina koje žive u Srbiji:  32 na albanskom, 28 na slovačkom,  11 na rusinskom,  10 na mađarskom,  6 na turskom,  2 na rumunskom i jedna na bugarskom,  koje je  pratilo   oko 90.000  ljubitelja scenskih  čarolija.

Inače,  prvi Festival amaterskih pozorišta Srbije  održan je u Beogradu 1951. na inicijativu proslavljenog srbskog glumca  Dobrice  Milutinvića,  i pre stacioniranja u Kuli za 15  godina (od 1951-1965) održano je samo sedam  festivala,  u proseku svake druge godine,  mada su u nekim periodima   prekidi bili i duži:  drugi i treći u Beogadu (1955,  i 1958.),  četvrti u Kraljevu (1960.),  peti u  Vranjačkoj Banji (1962.),  šesti u Kraljevu (196 4.) i sedmi u Smederevskoj Palanci (1965.)
 
žFestival je završen predstavom  u čast pobednika  - „Porodične priče“ Biljane Srbljanović  koju je izveo ansambl   Fakulteta umetnosti iz Prištine  u  scenskoj postavci   Milana Plećaša i  Nemanje Savkovića.  U okviru pratećeg programa u Gradskoj galeriji  je otovrena  izložba slika  Pavle Blesića,  a bio je  priređen poetsko – muzički program „Panonski  kanconijer“.

I ovogodišnji pokrovitelj Republikog festivala je Opština Kula,  koja je obezbedila  sav potreban novac u iznosu od  jednog  miliona dinara za pokriće svih troškova  ove tradicionalne, najznačajnije i najmasovnije  republičke manifestacije  umetničke samodelatnosti u Srbiji , a organizatori  i domaćini su  Savez amatera Srbije,  KPZ i Kulturni centar Kula.


Branko Rakočević