Nobelova nagrada za mir dodeljena kineskom pravobraniocu

Kineski pravobranilac Liju Sjaobo dobio je Nobelovu nagradu za mir. Kako je saopštio Nobelov komitet u Oslu, Liju Saobo je dobio nagradu za dugotrajnu i nenaislnu borbu za ljudska prava u Kini.
 

Liju Saobo pripada generaciji koja je osetila na sebi sve divote velike proleterske kulturne revolicije. Veći deo mladosti Liju Saobo je proveo u jednoj od narodnih komuna udaljenog regiona Unutrašnje Mongolije, baveći se teškim fizičkim radom. Svoju želju da stekne obrazovanje mladić je uspeo da realizuje tek posle smrti Mao Cetunga.
 

Vrativši se 1977. godine posle kursa radnog vaspitanja u rodni Čančun, 22-godišnji Liju se upisao na fakultet kineskog jezika i književnosti lokalnog univerziteta. Kao i mnogi njegovi vršnjaci, on je željno čitao knjige, do guše je bio u studijama, kao da je težio da nadoknadi prošušteno  u vreme hunvejbinovskog haosa. Druga njegova duhovna majka je Pekinški pedagoški univerzitet. U prestonici Liju Sjaobo je odbranio magistarski rad iz književnosti i predavao je sve do kraja 80-ih.
 

Podsticaj interesovanja za probleme demokratije i ljudskih prava nesumnjivo je bio rad Lija Saoboa na stranim univerzitetima. Zanimljivo je da je njegov prvi odlazak da predaje u inostranstvo vezan za Oslo, gde je posle nešto više od 10 godina proglašen nobelovcem. Osim univerziteta u Oslu, Liju Saobo je predavao savremenu kinesku književnost, filozofiju i politiku na unverzitetima u SAD, Havajskom i Kolumbijskom. Poslednji naučni službeni put bio je prekinut. Liju Saobo je odlučio da treba da bude zajedno sa studentima koji su izašli na pekinški trg Tjanjanmen. U proleće 1989. godine stotine hiljada studenata kineskih univerziteta održavalo je mirne demonstracije, zahtevajući demokratizaciju i borbu protiv korupcije. Studentska istupanja su bila ugušena pomoću vojne sile. Za učešće u tjanjamenskim događajima 1989. Liju Saobo je bio otpušten sa predavačke dužnosti i uhapšen.
 

U suštini, čitava njegova dalja delatnost bila je vezana za pravobranilaštvo. Liju Sjaobo je bio jedan od inicijatora Povelje 08. koja se preseca sa čuvenom Poveljom 77, koju su 1977. potpisali čehoslovački disidenti. Kineski dokument je bio objavljen 10. decembra 2008. na dan 60-godišnjice usvajanja Sveopšte deklaracije ljudskih prava i sadržao je pozive za likvidaciju jednopartijskog sistema, političke reforme i demokratizaciju Kine.
 

Zapadni pravobranioci samtraju da su vlasti Kine, ozbiljno se plašeći perspektiva plišanih revolucija i ljuljanja režima po seovjetskom i istočnoevropskom uzoru, reagovale previše oštro. 2009. Pekinški sud je osudio Lijua Saoboa na 11 godina zatvora na osnovu optužbe za agitacionu delatnost u cilju svrgavanja vlade. U februaru ove godine viši sud je odbio žalbu Lijua Saoboa. Svi pokušaji EU, SAD i međunarodnih pravobranilaca da se založe za njega, vlasti Kine su nazvale mešanjem u unutrašnje stvari. Isto neprihvatanje izazvala je i odluka Nobelovog komiteta - tako oštro Peking je svojevremeno odreagovao na dodelu Nobelove nagrade za mir lideru tibetanskih budista Dalaj Lami.