Нобелова награда за мир додељена кинеском правобраниоцу

Кинески правобранилац Лију Сјаобо добио је Нобелову награду за мир. Како је саопштио Нобелов комитет у Ослу, Лију Саобо је добио награду за дуготрајну и ненаислну борбу за људска права у Кини.
 

Лију Саобо припада генерацији која је осетила на себи све дивоте велике пролетерске културне револиције. Већи део младости Лију Саобо је провео у једној од народних комуна удаљеног региона Унутрашње Монголије, бавећи се тешким физичким радом. Своју жељу да стекне образовање младић је успео да реализује тек после смрти Мао Цетунга.
 

Вративши се 1977. године после курса радног васпитања у родни Чанчун, 22-годишњи Лију се уписао на факултет кинеског језика и књижевности локалног универзитета. Као и многи његови вршњаци, он је жељно читао књиге, до гуше је био у студијама, као да је тежио да надокнади прошуштено  у време хунвејбиновског хаоса. Друга његова духовна мајка је Пекиншки педагошки универзитет. У престоници Лију Сјаобо је одбранио магистарски рад из књижевности и предавао је све до краја 80-их.
 

Подстицај интересовања за проблеме демократије и људских права несумњиво је био рад Лија Саобоа на страним универзитетима. Занимљиво је да је његов први одлазак да предаје у иностранство везан за Осло, где је после нешто више од 10 година проглашен нобеловцем. Осим универзитета у Ослу, Лију Саобо је предавао савремену кинеску књижевност, филозофију и политику на унверзитетима у САД, Хавајском и Колумбијском. Последњи научни службени пут био је прекинут. Лију Саобо је одлучио да треба да буде заједно са студентима који су изашли на пекиншки трг Тјањанмен. У пролеће 1989. године стотине хиљада студената кинеских универзитета одржавало је мирне демонстрације, захтевајући демократизацију и борбу против корупције. Студентска иступања су била угушена помоћу војне силе. За учешће у тјањаменским догађајима 1989. Лију Саобо је био отпуштен са предавачке дужности и ухапшен.
 

У суштини, читава његова даља делатност била је везана за правобранилаштво. Лију Сјаобо је био један од иницијатора Повеље 08. која се пресеца са чувеном Повељом 77, коју су 1977. потписали чехословачки дисиденти. Кинески документ је био објављен 10. децембра 2008. на дан 60-годишњице усвајања Свеопште декларације људских права и садржао је позиве за ликвидацију једнопартијског система, политичке реформе и демократизацију Кине.
 

Западни правобраниоци самтрају да су власти Кине, озбиљно се плашећи перспектива плишаних револуција и љуљања режима по сеовјетском и источноевропском узору, реаговале превише оштро. 2009. Пекиншки суд је осудио Лијуа Саобоа на 11 година затвора на основу оптужбе за агитациону делатност у циљу свргавања владе. У фебруару ове године виши суд је одбио жалбу Лијуа Саобоа. Сви покушаји ЕУ, САД и међународних правобранилаца да се заложе за њега, власти Кине су назвале мешањем у унутрашње ствари. Исто неприхватање изазвала је и одлука Нобеловог комитета - тако оштро Пекинг је својевремено одреаговао на доделу Нобелове награде за мир лидеру тибетанских будиста Далај Лами.