Војно клатно Авганистана

Како је саопштио амерички Вашингтон пост, позивајући се на неке авганистанске и арапске изворе, представници владе Хамида Карзаја и покрета Талибан тобоже су започели тајне преговоре на највишем нивоу. Њихов главни циљ је достизање споразума о прекиду дугогодишњег рата у Авганистану. Ову новост тренутно су преузеле све светске новнске агенције. Преузеле између осталог у контексту саопштења о томе да су Американци нанели још један ракетни напад по талибанским терористима. При чему, већ на територији Пакистана.
 

Оба ова саопштења некако су лоше спојива. Или да кажемо тачније, уопште нису спојива. У суштини, куда се померило овог пута војно клатно Авганистана? У страну за сада магловите, али ипак некакве наде у мир за земљу измучену ратом? Или у страну даљег заоштравања борбених дејстава под девизом „до потупуне победе"? Победе која до сада остаје недостижан циљ.
 

Ако је веровати поменутом Вашингтон Посту, изасланици Талибана на тајним преговорима имају сва овлашћења. Они између осталог имају право да говоре у име групе Квета Шура која се базира у Пакистану и предтавља авганистански огранак Талибана - и конкретно у име њеног лидера Мохамеда Омара. Како подвлачи лист, Талибан је усмерен на потписивање обухватног споразума, и обе стране су спремне на ублажавање раније непомриљивих ставова. Између осталог, ових дана у Авганистану је био утврђен Виши савет мира у саставу 70 угледних посленика, који су позвани да доприносе успеху преговора са лидерима Талибана.
 

Све то у суштини улива оптимизам. Чак без обзира на изјаве предтавника талибана Забиулије Моџахеда, дате ових дана, о томе да састанак у Кабулу заиста протиче, само Талибан не заступају прави људи. Могуће. Али у сваком случају боље је разговарати, него пуцати један у другог. И посебно треба да подстиче преговоре старији члан НАТО-а, Вашингтон, који грозничаво покушава да се извуче из авганистанског ћорсокака. Али ево парадокса. Управо ових дана пажњу светских медија, посебно немачких, привукло је саопштење да је у граду Мир-Али на северу Пакистана ракетама са америчке беспилотне летелице била елиминисана група терориста Ал-Каиде, која је, како се претпоставља, припремала терористичке нападе у Европи.
 

Међу убијеним, по различитим подацима, од 5 до 8 особа билису грађани Немачке. Тачније, такође земље чланице НАТО-а. Само ниже од прекоокеанског партнера по рангу. Ситуација је пикантна. Шта да се ради? Да се извињава због својих кућних исламиста? Или да се негодује због убиства сопствених грађана - макар и терориста, уз то на територији треће земље? Између осталог, по подацима немачког Франкфуртер Рундсшау, од почетка ове године америчке беспилотне летелице су наносиле по територији Пакистана 78 ракетних напада. То је више него двоструко у поређењу са целом 2008. годином. Експерти говоре о ваздушном рату САД у Пакистану. Владимир Анохин, потпредседник Академије геополитичких проблема, не види некакву промишљену линију у акцијама САД и НАТО-а у Авганистану.
 

Врло тешко је замислити шта се у ствари дешава, каже експерт. Ми не видимо јасне ставове авганистанске владе. А то што се борбена дејства преносе у Пакистан, крије у себи озбиљну претњу од ширења војног конфликта на територију суседне земље. Шта Американци желе да постигну у ствари у тој држави, нико у суштини не зна.
 

7. октобра 2001. године, на територију Авганистана су се сручиле бомбе са 40 америчких и британских бробених авиона. Уз њих је додато 50 крстарећих ракета, избачених са војних бродова два најтешња савезника НАТО-а. Ако је започео авганистански део операције Несаломива слобода. Девет година касније њено финале се још не назире. Клатно рата у Авганистану и даље се њише - од наде ка разочарању. Хоће ли још дуго?