Put na muzički Olimp

Muzička prestonica Evrope, divni Beč, postao je svojevrsni podest na kojem su postigla krupne uspehe dva ruska muzičara. 25-godišnji violinista Nikita Borisoglebski u glavnom gradu Austrije postao je pobednik Međunarodnog konkursa Fric Krajsler, a 38-godišnji pijanista Arkadij Volodos je dobio najprestižniju nagradu u oblasti muzičkog snimanja, koju je osnovao britanski časopis Gramofon za album Volodos u Beču.

Različiti po godinama i sudbinama ti izvođači se  dižu prema vrhovima stvaralačkih veština različitim putevima. Nikita Borisoglebski traži sreću na konkursima i nalazi je! Takmičenje u Beču mu je donelo treći put visoko zvanje pobednika - pre toga je on imao uspešne nastupe u Moskvi na konkursima Ojstrah i Čajkovski. Ipak je u intervjuu Glasu Rusije violinista otvoreno priznao:

Mislim da niko ne voli konkurse, - kaže Nikita Borisoglebski. - Možda postoje muzičari-sportisti koji uživaju u tome. Međutim, u principu, svi moji poznanici se odnose prema njima jednako: Ne volimo, ali moramo, zato što konkursi pružaju novac, kao i mogućnosti za dalju koncertnu delatnost. To je realna šansa da se izađe na svetsku pozornicu.
 

Svoj put na tu pozornicu je Nikita počeo od 5 godina kada je uzeo u ruke violinu. Kada je imao 10 godina, on je prvi put nastupio sa orkestrom. U 15. godini je on postao student Moskovskog konzervatorijuma, jedan od najmlađih unjegovoj istoriji.  U 19. godini je on postao «narodni miljenik» među 5 mladih ruskih umetnika, što je nezvanično, ali prijatno zvanje. Po završetku konzervatorijuma on se upisao na postdiplomske studije i istovremeno u belgijski muzički koledž Kralice Elizavete.

Postoje mnogi muzičari, profesori, kod kojih mogu mnogo da naučim, - smatra Nikita. - Osim toga, postoje i zanimljivi predlozi kada ima mogućnost da sviram s njima.

Stvaralački život i karijera Arkadija Volodosa se formirala na savim drugi način. On se s pravom može smatrati ruskim pijanistom, mada od 19. godine živi van Rusije. Međutim, njegovo muzičko obrazovanje je povezano s ruskim pedagozima - prvo u otadžbini, a zatim u inostranstvu. Arkadij Volodos je izuzetak iz pravila: on je ozbiljno počeo da svira klavir tek od 16.  godine!  On kao student nije priznavao  nikakva opšta pravila - ni u načinu života, ni u repertoaru itd.  On nije učestvovao ni u jednom konkursu. U intervjuu Glasu Rusije on to objašnjava na takav način:

Za mene su konkursi apsurdna ideja, jer  tamo počinje upoređenje, - kaže Arkadij Volodos. - Čini mi se da upoređenje ubija sve u muzici. U muzici se ne sme upoređivati. Ko je bolji - Ravel ili Debisi? Za mene je to jednako pitanju - koga više voliš - mamu ili tatu, razumete? Osim toga, mislim da konkursi  razaraju duše mladih muzičara. Kod njih se toliko razvijaju ambicije da zaklanjaju glavno -  muziku. Muzika postaje sekundarna...

Inače,  neki strogi muzički esteti  ukoravaju zbog toga i samog Arkadija Volodasa: muziku ponekad zaklanja  fantastična virtuoznost tog pijanista. Ona je sposobna da bukvalno obuzme slušaoce! Međutim, za samog Arkadija njegove nerealne vituozna mogućnosti su prirodna osobina koju pijanista ne ističe, on jednostavno to ima kao dah, govor, vid...

Nazivaju ga ponekad novim Gorovicem  - naslednikom velikog virtuoza, koji je takođe poreklom iz Rusije, a nagradu, koju je Arkadij Volodos dobio na odluku britanskog časopisa Gramofon,  muzičkim Oskarom.