Пут на музички Олимп

Музичка престоница Европе, дивни Беч, постао је својеврсни подест на којем су постигла крупне успехе два руска музичара. 25-годишњи виолиниста Никита Борисоглебски у главном граду Аустрије постао је победник Међународног конкурса Фриц Крајслер, а 38-годишњи пијаниста Аркадиј Володос је добио најпрестижнију награду у области музичког снимања, коју је основао британски часопис Грамофон за албум Володос у Бечу.

Различити по годинама и судбинама ти извођачи се  дижу према врховима стваралачких вештина различитим путевима. Никита Борисоглебски тражи срећу на конкурсима и налази је! Такмичење у Бечу му је донело трећи пут високо звање победника - пре тога је он имао успешне наступе у Москви на конкурсима Ојстрах и Чајковски. Ипак је у интервјуу Гласу Русије виолиниста отворено признао:

Мислим да нико не воли конкурсе, - каже Никита Борисоглебски. - Можда постоје музичари-спортисти који уживају у томе. Међутим, у принципу, сви моји познаници се односе према њима једнако: Не волимо, али морамо, зато што конкурси пружају новац, као и могућности за даљу концертну делатност. То је реална шанса да се изађе на светску позорницу.
 

Свој пут на ту позорницу је Никита почео од 5 година када је узео у руке виолину. Када је имао 10 година, он је први пут наступио са оркестром. У 15. години је он постао студент Московског конзерваторијума, један од најмлађих уњеговој историји.  У 19. години је он постао «народни миљеник» међу 5 младих руских уметника, што је незванично, али пријатно звање. По завршетку конзерваторијума он се уписао на постдипломске студије и истовремено у белгијски музички колеџ Кралице Елизавете.

Постоје многи музичари, професори, код којих могу много да научим, - сматра Никита. - Осим тога, постоје и занимљиви предлози када има могућност да свирам с њима.

Стваралачки живот и каријера Аркадија Володоса се формирала на савим други начин. Он се с правом може сматрати руским пијанистом, мада од 19. године живи ван Русије. Међутим, његово музичко образовање је повезано с руским педагозима - прво у отаџбини, а затим у иностранству. Аркадиј Володос је изузетак из правила: он је озбиљно почео да свира клавир тек од 16.  године!  Он као студент није признавао  никаква општа правила - ни у начину живота, ни у репертоару итд.  Он није учествовао ни у једном конкурсу. У интервјуу Гласу Русије он то објашњава на такав начин:

За мене су конкурси апсурдна идеја, јер  тамо почиње упоређење, - каже Аркадиј Володос. - Чини ми се да упоређење убија све у музици. У музици се не сме упоређивати. Ко је бољи - Равел или Дебиси? За мене је то једнако питању - кога више волиш - маму или тату, разумете? Осим тога, мислим да конкурси  разарају душе младих музичара. Код њих се толико развијају амбиције да заклањају главно -  музику. Музика постаје секундарна...

Иначе,  неки строги музички естети  укоравају због тога и самог Аркадија Володаса: музику понекад заклања  фантастична виртуозност тог пијаниста. Она је способна да буквално обузме слушаоце! Међутим, за самог Аркадија његове нереалне витуозна могућности су природна особина коју пијаниста не истиче, он једноставно то има као дах, говор, вид...

Називају га понекад новим Горовицем  - наследником великог виртуоза, који је такође пореклом из Русије, а награду, коју је Аркадиј Володос добио на одлуку британског часописа Грамофон,  музичким Оскаром.