Пакт Рериха као заштита од вандализма
Над московским Међународним Центром уметника Рериха вијори се бела Застава мира с познатим амблемом: црвени круг у којем су три мања црвена круга. Та је застава подигнута у част отварања међународне друштвено-научне конференције 75. годишњица Пакта Рериха (9.-11. октобар).
Руски уметник, мислилац и путник Николај Рерих је пре 75 година постао аутор међународног Уговора о очувању уметничких и научних установа и историјских споменика. Пакт Рериха није велик - он се састоји од преамбуле и 8 ставки на неколико страна. Међутим, тај је документ преокренуо појам културе и њеног значаја за развој човечанства. Мир преко културе, култура је срце цивилизације, култура је светлост. Те идеје Николаја Рериха нису биле одмах схваћене: онда, 1935. године је документ потписало 22 земље, - каже учесник конференције историчар Александар Стеценко.
Нажалост, својевремено Пакт Рериха нису потписали ни Европа, ни Совјетски Савез, - подсећа Стеценко. - Николај Рерих је позивао да се то учини, предвидећи несреће које угрожавају Европу. Ближио се Други светски рат, али његов глас није био услишан. Тек после искуства огромних разарања европска заједница је 1950. године одлучила да се врати тој теми, онда су као основу узели Пакт Рериха. Међутим, идеје, које је Николај Рерих изнео у уговору, наиме, безусловно очување културне баштине и њеног особља, и то не само у ратно, већ и у мирно доба, још нису потпуно одражене у међународном законодавству. Историја је потврдила да ни Хашка конференција, ни два протокола уз њу, не обезбеђују поуздану заштиту објеката културне баштине. То су доказали конфликти на Косову, ратови у Ираку и Авганистану. Зато је тај проблем посебно актуелан.
Он ће бити централни у програму конференције. Историјски део допуњује изложба фотографија 75. годишњица Пакта Рериха, која је већ обишла многе земље. Њен аутор Татјана Иванова се сећа како је реаговала мексичка публика када су експозицију демонстрирали у оквиру конференције за разоружање.
Татјана Иванова истиче пре свега реаговање младих, студената, а чак и ученика. Најсрдачнији одјек она изазива управо код њих. Док је култура занемарена, брзо разоружање није могуће. Зато је државницима било предложено да повећају пажњу према образовним програмима. Онда следећа генерација неће дозволити таква разарања и вандализам, који су присутни према култури и споменицима. У Русији је таквих изложаба одржано око 500 - у многим музејима, културним установама. Људи реагују тиме што се сами укључују у очување споменика на терену.
Између осталог, програм конференције садржи и реферате, посвећене образовној теми. Иначе, када се погледа састав учесника, постаје јасно да је стваралаштво Николаја Рериха у различитим гранама интересантно за многе научнике: не само у Русији већ и например, из Аустрије, Швајцарске, Монголије, Украјине, Бугарске.
- Извор
- Голос России, фото: © www.roerich.org/ vostok.rs
- Повезане теме
- споменици
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Међународни олимпијски комитет саопштио је да је одлука „заснована на доказима и стручним проценама“...
Невероватно финале у скоку увис обележило је Светско првенство у Токију, а српска атлетичарка Ангелина Топић освојила је бронзану медаљу. Финале је два пута прекидано због јаке кише, али је...
„Када смо добили позив из Бразила да учествујемо на Светском првенству, једино смо селектор и ја веровали да је то оствариво. Говорили су да смо луди, да нећемо успети...
"Kada smo dobili poziv iz Brazila da učestvujemo na Svetskom prvenstvu, jedino smo selektor i ja verovali da je to ostvarivo. Govorili su da smo ludi, da nećemo uspeti...
"Kada smo dobili poziv iz Brazila da učestvujemo na Svetskom prvenstvu, jedino smo selektor i ja verovali da je to ostvarivo. Govorili su da smo ludi, da nećemo uspeti...
Na Atletskom stadionu u Kraljevu danas je održan prvi dan Prvenstva Srbije za seniore, uz učešće čak 260 takmičara iz cele zemlje. Publika je uživala u vrhu...
Остале новости из рубрике »
















