Nastupanje „nove ere“ za Republiku Srpsku?

Pre neki dan, na sastanku ministara unutrašnjih poslova članica EU, jednoglasno je doneta odluka o ukidanju viza za građane BiH. Visoki predstavnik EU u BiH, Valentin Incko, ocenio je da je to najava nove ere za BiH. Vizna liberalizacija omogućava građanima te zemlje da slobodno putuju najvećim delom evropskog kontinenta, a s druge strane, BiH i njene građane približava – kako kaže – „evropskoj domovini, kojoj i pripadaju”.
 

Paralelno sa ukidanjem viza odvija se i priprema za imenovanje specijalnog izaslanika EU za BiH, od čijih će ocena kretanja u toj zemlji nesumnjivo zavisiti proces njenog pridruživanja Uniji. Po svemu sudeći, to mesto će zauzeti Milan Kučan, nekadašnji predsednik Slovenije. Kako se ističe u Ljubljani, na osnovu jugoslovenskog političkog iskustva i dobrog poznavanja prilika u BiH, on je za to idealna osoba. Otuda, već mu je povereno da podrobno izanalizira stanje u BiH i na osnovu toga predloži put koji bi doveo do ustavnih promena.
 

U Republici Srpskoj smatraju da Kučan kao specijalni izaslanik ne može da doprinese stabilizaciji zemlje. Jer, ako je doprineo razbijanju višenacionalne Jugoslavije, kako može da ima konstruktivnu ulogu u državi koja nije ništa manje kompleksna od SFRJ? Uz to, kako među narodima BiH može da igra ulogu nepristrasnog posrednika kada je do sada više puta potvrdio svoju srbofobiju?

Očito, u pravu je Icko kada kaže da nastupa nova era u odnosima BiH i EU. Do sada je na Republiku Srpsku uglavnom vršen pritisak na brutalan način. Nakaradnim tumačenjem Dejtonskog sporazuma, na konferenciji održanoj u Bonu 1997. godine predstavnici zemalja kojima je povereno „starateljstvo“ nad BiH odlučili su da Visoki predstavnik OUN (od 2002. EU) dobije diktatorska ovlašćenja. Pod obrazloženjem da narodi i republike BiH ne mogu da se dogovore oko sprovođenja potrebnih reformi i pune primene mirovnog sporazuma, dato mu je pravo da nameće privremena rešenja (uključujući i promene ustava, koje navodno ne narušavaju principe Dejtona) i smenjuje nepodobne državno-partijske funkcionere.

To je bio uvod u inkviziciono proganjanje srpskih političara u BiH i kolonijalno preuređivanje te države.Ipak, Republika Srpska je i to preživela. Zapadna srpska država, u čije temelje su tokom Otadžbinskog rata (1992-95.) ugrađene kosti desetina hiljada boraca, čvrsto je sagrađena. No, Zapad ne odustaje od zacrtanog cilja: centralizacije BiH, tj. pretvaranja te, kako je mirovnim aranžmanom dogovoreno, konfederalne tvorevine, u čvrstu federaciju.
 

Brisel i Vašington i dalje imaju nameru da potkopavaju državnost Republike Srpske, kako bi ona postala obična federalna jedinica ili pokrajina BiH, suštinski uređene kao građanske a ne države tri ravnopravna konstitutivna naroda. Samo što će sada pokušati da svoj cilj ostvare drugačijim metodama: mnogo intenzivnijim ucenjivanjem evropskim integracijama. A da bi igra sa štapom i šargarepom bila efektnija biće korišćen i efekat poređenja. Stalno će se isticati kako, eto, čak i Srbija, po cenu bolnih ustupaka, ubrzava svoj put ka članstvu EU, dok zahvaljujući nepopustljivosti Banje Luke narod RS i cele BiH ispašta.
 

No, ta igra neće uspeti. Srbi iz Republike Srpske su čvršćeg kova od svoje braće istočno od Drine. Oni su krvlju i znojem stvarali RS i neće je dati zbog krpica i đinđuva, i to čak pre virtuelnih, koje lepo deluju u „propagandnom filmu“ ali ih žiteljima BiH i Srbije uistinu niko ne nudi. EU se i sama suočava sa brojnim ekonomskim i političkim problemima, pa je zadnje što treba očekivati da će se mnogo baviti razvojem kandidata za članstvo ili preporodom novih delova EU (čak i ako ih posle Hrvatske bude). Brisel eksploatiše iluziju da članstvo u EU na volšeban način rešava sve teškoće, a nije više spreman da odreši već polupraznu „kesu“, kako bi izdejstvovao ono što želi.

To dobro znaju relevantni politički faktori u RS. I da nije tako, kao što sam rekao, ne bi prodali svoju državu, a tim pre ovako sigurno neće činiti bilo kakve ustupke koji bi je oslabili. Mada, možda i neće morati da se nose sa nasrtajima na RS. Možda sam ja opterećen crnim slutnjama. Jer, sada sam se setio onoga što je 2008. godine Kučan rekao u intervjuu za Radio „Slobodna Evropa“. Tada je izjavio: „Ono što smo tražili za sebe na osnovu našeg prirodnog i našeg čak i jugoslavenskim ustavom garantovanog prava na samoopredelenje, to, naravno, priznajemo i svima drugima.“
 

Iz toga bi trebalo zaključiti da će Kučan podržati pravo RS na samoopredeljenje, odnosno da ga Brisel šalje u BiH – pošto je definitivno prihvatio da je ta zemlja veštačka, dugoročno neodrživa tvorevina – da predloži model razlaza njenih konstitutivnih naroda, odnosno entiteta. Naravno, u pitanju je sarkazam. Niti je Kučan principijelan čovek (njegova izjava odnosila se samo na „pravo“ kosovsko-metohijskih Albanaca), niti je EU zasnovana na moralu. Ta Unija je političko krilo NATO-a, a taj savez je otelotvorenje modernog fašizma. Možda su to jake reči, ali su, s obzirom na ono što je NATO do sada učinio, istinite. RS, u to nema sumnje, čeka nova serija pritisaka. Ali i njih će savladati tamošnji Srbi, sigurno više podržani od Rusije nego što mogu da budu izdati od strane oficijelnog Beograda.

Dragomir Anđelković,