Forum ruskih geografa

Rusko geografski društvo obeležava 165. godišnjicu. Kao i prethodnih godina, njegovi učesnici planiraju istraživačke ekspedicije iz geografije, geologije i ekologije ne samo Rusije, već i  najudaljenijih mesta na planeti. 11. decembra u Sankt-Peterburgu se otvara 14. Kongres Ruskog geografskog društva. Taj forum će postati interesantan događaj ne samo za naučnike, već i za sve ko voli zanimljiva putovanja.
 

 Ideja formiranja zajednice naunika radi svestranog proučavanja ogromnih teritorija Rusije i čitavog sveta bila je veoma aktuelna posle velikih geografskih otkrića u 18. i prvoj polovini 19. veka. Među ocima-osnivačima geografskog društva su bili istaknuti putnici i moreplovci – admiral Kruzenštrn, otkrivač Antarktika, neumorni istraživači Centralne Azije Semenov Tjan-Šanski, Prževaljski, Potanina, Grum-Gržimajlo, - priča potpredsednik Društva, doktor geografskih nauka Kiril Čistjakov.
 

Možemo da se setimo i putovanja Mikluho-Maklaja, koji je postao prvi Evropljanin, koji je istaživao ostrva u Pacifiku, kao i prvi naučnik, koji je protestovao protiv rasističkih antropoloških koncepcija, popularnih  u 19. veku.
 

 U 20. stoleću su posebno mesto  zauzimale  međunarodne polarne ekspedicije, održane uz direktno učešće Ruskog geografskog društva. Taj pravac istraživanja je danas stekao veći značaj, - nastavlja Kiril Čistjakov. U septembru je u Moskvi bio održan Arktički forum.
 

 Taj je forum omogućio konsolidaciju ne samo domaćih polarnih istraživača, već i čitave  međunarodne naučne zajudnice. Rezultat njegovog održavanja je početak  međunarodne decenje istraživanja Arktika. Računamo da će takve inicijative nastati i prilikom predstojećeg kongresa geografskog društva u Peterburgu. Mada je kongress 14., on je ustvari prvi redovni kongres  Geografskog društva, jer je ono steklo mogućnost da efikasnije priđe svom stavu u ruskom društvu.
 

Organizacija ruskih geografa, čiji je predsednik Starateljskog saveta premijer RF Vladimir Putin, ima ozbiljne zadatke. Oni obuhvataju ne samo sferu geografije, geologije i ekologije. Na kraju krajeva, - kako smatra Kiril Čistjakov,- ne smo naučnici, nego i svi građani moraju da budu svesni ruske etnokulturne originalnosti i njenog mesta u istoriji i u savremenoj svetskoj zajednici.