Форум руских географа

Руско географски друштво обележава 165. годишњицу. Као и претходних година, његови учесници планирају истраживачке експедиције из географије, геологије и екологије не само Русије, већ и  најудаљенијих места на планети. 11. децембра у Санкт-Петербургу се отвара 14. Конгрес Руског географског друштва. Тај форум ће постати интересантан догађај не само за научнике, већ и за све ко воли занимљива путовања.
 

 Идеја формирања заједнице науника ради свестраног проучавања огромних територија Русије и читавог света била је веома актуелна после великих географских открића у 18. и првој половини 19. века. Међу оцима-оснивачима географског друштва су били истакнути путници и морепловци – адмирал Крузенштрн, откривач Антарктика, неуморни истраживачи Централне Азије Семенов Тјан-Шански, Пржеваљски, Потанина, Грум-Гржимајло, - прича потпредседник Друштва, доктор географских наука Кирил Чистјаков.
 

Можемо да се сетимо и путовања Миклухо-Маклаја, који је постао први Европљанин, који је истаживао острва у Пацифику, као и први научник, који је протестовао против расистичких антрополошких концепција, популарних  у 19. веку.
 

 У 20. столећу су посебно место  заузимале  међународне поларне експедиције, одржане уз директно учешће Руског географског друштва. Тај правац истраживања је данас стекао већи значај, - наставља Кирил Чистјаков. У септембру је у Москви био одржан Арктички форум.
 

 Тај је форум омогућио консолидацију не само домаћих поларних истраживача, већ и читаве  међународне научне зајуднице. Резултат његовог одржавања је почетак  међународне деценје истраживања Арктика. Рачунамо да ће такве иницијативе настати и приликом предстојећег конгреса географског друштва у Петербургу. Мада је конгресс 14., он је уствари први редовни конгрес  Географског друштва, јер је оно стекло могућност да ефикасније приђе свом ставу у руском друштву.
 

Организација руских географа, чији је председник Старатељског савета премијер РФ Владимир Путин, има озбиљне задатке. Они обухватају не само сферу географије, геологије и екологије. На крају крајева, - како сматра Кирил Чистјаков,- не смо научници, него и сви грађани морају да буду свесни руске етнокултурне оригиналности и њеног места у историји и у савременој светској заједници.