Imperator Pavel Prvi – ručak prema rasporedu

Uveče 11. marta 1801. godine u Sankt-Peterburgu na zajedničkoj večeri na čelu s generalom Benigsenom i grofom Palenom okupili su se učesnici zavere protiv imperatora Pavla. Oni su popili mnogo vina, mnogi zaverenici su bili pijani. Krajem večere je grof Palen rekao: Zapamtite, gospodo, da bi čovek pojeo omlet on mora da razbije jaja. To je bilo daleko od gastronomije, već aludiralo na ubistvo cara. Posle večere su zaverenici otišli u dvorac imperatora. Savladavši  suprotstavljanje čuvara, oni su našli imperatora Pavla. Imperator, koji je odbio da abdicira, bio je ugušen. Narodu su objavili da je on umro od srčane kapi…

Imperator Pavel, koji je vladao Rusijom samo u toku 4 godine krajem 18. i na početku 19. veka, a koji je sebe objavio zaštitnikom i šefom Malteškog viteškog ordena, bio je jedan od najneobičnijih ruskih monarha. Neki ga smatraju ludim kapricioznim despotom, drugi, naprotiv, smatraju Ruskim Hamletom, romantičarom i vitezom, koji nije bio shvaćen.

Život Pavla je podsećao na navijeni sat: on je sve činio u određeno vreme. Obično bi se on rano digao, popio levantijsku kafu i već u 6 sati ujutro primao peterburškog general-guvernera koji mu je referisao o događajima. Kada je postao imperator, on je pokušao da nauči svoje podanike da ručaju kada je ručao on – u jedan sat. 9 sati uveče je Pavel večerao, u 10 sati već spavao. Imperator Pavel je bio protivnik preterane raskoši, on je bio veoma skroman što se tiče jela i pića. Ručak Pavla Prvog, kako su kazali oni, koji su ga dobro poznavali, sastojao se od čiste nevske vode i dva-tri jednostavna, a zdrava jela. Svakako, uzimajući u obzir da je etikecija tražila specijalni ceremonijal i luksuzno serviranje, njemu su služili različite specijalitete, kao što su trife i kečige, imperator bi često odbio da to jede. Za ručkom bi on popio čašicu burgundskog klareta – dok su gardijski oficiri pili za ručkom po nekoliko flaša šampanjca. Pavel je najviše voleo viršle sa kupusom.

Pavel je tražio da bi broj jela kod plemstva zaviseo strogo od njihovog čina. Recimo, major je morao da ima najmanje tri jela. Jednom je imperator posetio husarski puk, u kojem je služio budući heroj rata 1812. godine Jakov Kuljnev. On nije bio bogat, zato je za ručkom jeo samo jedno jelo. Kada ga je imperator pitao, koliko jela mu služe za ručak, Kuljnev, znajući preterani pedantizam Pavla, kao i to da ne podnosi nikakvu laž, odgovorio je: Tri, Vaše veličanstvo: kokoška na leđima, kokoška na trbuhu i kokoška na boku. Imperatoru nije ostalo ništa drugo nego da se zasmeje.