Na korak od tačke sa koje nema povratka

Naučnici tvrde da je na Zemlji započelo šesto odumiranje vrsta. Rezultati istraživanja svedoče da u narednih 300 godina možemo da se lišimo 75% svih sisara. Ako se uzme u obzir da su pre toga nestajale maksimalno dve vrste za milion godina, takav tempo tera naučnike da se ozbiljno zamisle i nauče da se suprotstavljaju tom procesu.

Prvo u istoriji odumiranje vrsta započelo je pre 440 miliona godina. Tada je nestalo 60% beskičmenjaka. A poslednje odumiranje se desilo pre 65 miliona godina i uništilo je dinosauruse. U poslednjem milenijumu tempo nestanka živih organizama ponovo se ubrzao. I stručnjaci povezuju ovu pojavu sa promenama klime i uticajem čoveka na ekostistem, govori šef laboratorije za ponašanje životinja biološkog fakulteta Moskovskog državnog univerziteta Jelena Kručenkova.

Brzina ovog uticaja najvažnije je pitanje. Dešava se tako da ne očekujemo da neka vrsta može da nestane pred našim očima. Ali promene klime, na primer, odražavaju se na Arktik, u prvom redu na visokim širinama. I svi ekosistemi Arktika menjaju se dramatično svake godine. U tim tačkama treba očekivati brzo odumiranje.

Flora i fauna siromaše na sve strane. Takav tempo svet još nije video, podvlači koordinator programa za očuvanje biodiverziteta Svetskog fonda divlje prirode Vladimir Krever i krivi za to ljude.

Po mišljenju naučnika, treba hitno menjati odnos prema prirodi. Sprovoditi štedljivu ekonomsku politiku: prmomeniti sistem upravljanja prirodnim resursima, saditi šume, prekinuti zagađenje vode. Treba preduzimati i specijalne programe za zaštitu životinja. Oni mogu da budu vrlo efikasni. Zahvaljujući jednom od takvih programa pošlo je za rukom između ostalog da se preporode bizoni, koji su praktično odumrli 40-ih godina dvadesetog veka. Ovih životinja ostajalo je svega u desetak zooloških vrtova, a u divljoj prirodi ih nije bilo uopšte. Sada im ima više stotina grla.

Trenutno u Rusiji realizuju se programi za obnovu u uvećanje populacije tigrova i leoparda. Zajedno sa Kinom predlaže se da se na Dalekom Istoku napravi rezervat za ove divlje mačke, objedinivši mogućnosti ruskog nacionalnog parka Kedrova pad i Leopardovi, kao i kineskog nacionalnog parka Kunjčunj, koji se sa njima graniči. Razrađena je strategija za očuvanje irbisa koji živi u planinama Altaja. U nacionalnom parku u Sočiju započela je reintrodukcija prednjeazijskog leoparda: tigriće je Rusiji poklonila Turkmenija. Nekada su ove grabljivice obitavale na Kavkazu, ali su u potpunosti nestale.

Ruski naučnici smatraju da je neophodno napraviti svetsku bazu podataka o izumirućim vrstama, kako bi se pojavila mogućnost da se objedine napori biologa. Sve ove mere mogu da dopuste da se ne prođe tačka s koje nema povratka i da se očuvaju retke vrste biljaka i životinja koje nestaju.