На корак од тачке са које нема повратка

Научници тврде да је на Земљи започело шесто одумирање врста. Резултати истраживања сведоче да у наредних 300 година можемо да се лишимо 75% свих сисара. Ако се узме у обзир да су пре тога нестајале максимално две врсте за милион година, такав темпо тера научнике да се озбиљно замисле и науче да се супротстављају том процесу.

Прво у историји одумирање врста започело је пре 440 милиона година. Тада је нестало 60% бескичмењака. А последње одумирање се десило пре 65 милиона година и уништило је диносаурусе. У последњем миленијуму темпо нестанка живих организама поново се убрзао. И стручњаци повезују ову појаву са променама климе и утицајем човека на екостистем, говори шеф лабораторије за понашање животиња биолошког факултета Московског државног универзитета Јелена Крученкова.

Брзина овог утицаја најважније је питање. Дешава се тако да не очекујемо да нека врста може да нестане пред нашим очима. Али промене климе, на пример, одражавају се на Арктик, у првом реду на високим ширинама. И сви екосистеми Арктика мењају се драматично сваке године. У тим тачкама треба очекивати брзо одумирање.

Флора и фауна сиромаше на све стране. Такав темпо свет још није видео, подвлачи координатор програма за очување биодиверзитета Светског фонда дивље природе Владимир Кревер и криви за то људе.

По мишљењу научника, треба хитно мењати однос према природи. Спроводити штедљиву економску политику: прмоменити систем управљања природним ресурсима, садити шуме, прекинути загађење воде. Треба предузимати и специјалне програме за заштиту животиња. Они могу да буду врло ефикасни. Захваљујући једном од таквих програма пошло је за руком између осталог да се препороде бизони, који су практично одумрли 40-их година двадесетог века. Ових животиња остајало је свега у десетак зоолошких вртова, а у дивљој природи их није било уопште. Сада им има више стотина грла.

Тренутно у Русији реализују се програми за обнову у увећање популације тигрова и леопарда. Заједно са Кином предлаже се да се на Далеком Истоку направи резерват за ове дивље мачке, објединивши могућности руског националног парка Кедрова пад и Леопардови, као и кинеског националног парка Куњчуњ, који се са њима граничи. Разрађена је стратегија за очување ирбиса који живи у планинама Алтаја. У националном парку у Сочију започела је реинтродукција предњеазијског леопарда: тигриће је Русији поклонила Туркменија. Некада су ове грабљивице обитавале на Кавказу, али су у потпуности нестале.

Руски научници сматрају да је неопходно направити светску базу података о изумирућим врстама, како би се појавила могућност да се обједине напори биолога. Све ове мере могу да допусте да се не прође тачка с које нема повратка и да се очувају ретке врсте биљака и животиња које нестају.