Oklop je čvrst i naši tenkovi su brzi

Jedinstveni muzej tenka, koji je posvećen legendarnom „T-34“ ove godine puni 10 godina. U kolekciji nisu prikazane samo borbene mašine serije „T“, već i jedinstveni eksponati iz vremena Drugog svetskog rata,kao i dokumenta, vezana za borbeni put „trideset četvorke“. 5. maja u podmoskovskom selu Šolohovu okupili su se veterani-tenkisti i graditelji tenkova, njihova deca i unuci, kako bi položili simbolični kamen-temeljac za novo zdanje kompleksa spomen-muzeja.

Istorija najboljeg srednjeg tenka dvadesetog veka „T-34“ počela je pre više od sedam decenija. 1940. godine on je uvršten u naoružanje Crvene armije. „Trideset četvorka“ je učestvovala praktično u svim velikim bitkama Drugog svetskog rata. Kasnije je tenk bio u naoružanju 46 država i uspešno je funkcioisao na svim širinama zemaljske kugle – od Polarnog kruga do Južne Afrike.

U poznatoj knjizi-albumu engleskog umetnika Stivena Bistija „Čudesni preseci“ (Incredible cross-sections), koja je izdata na mnogim svetskim jezicima, tenk T-34 je prikazan među osamnaest najvećih tvorevina svih vremena i naroda.

Muzej „Istorije tenka T-34“ osnovala je poznata spisateljica, pesnikinja i dramaturg Larisa Vasiljeva. Nekada je pokraj postelje oca na umoru, jednog od konstruktora „T-34“ Nikolaja Kučerenka, obećala da će napisati knjigu o stvaranju tenka. Rezultat upornih traganja i mnogobrojnih susreta s veteranima bio je roman-sećanje „Knjiga o ocu“. Odaziv na publikaciju bili su u bukvalnom smislu džakovi pisama čitalaca, koji su na ovaj ili onaj način povezani s „trideset-četvorkom“.

Sećanja, fotografija i dokumenata bilo je toliko da sam odlučila da osnujem muzej „Istorija tenka T-34“, kaže Larisa Vasiljeva.

Od sedamdeset šeste godine sam skupljala materijal za ovaj muzej, kasnije sam ga otvorila u vikendici, zatim se on proširio van granica njene kapije. I danas je na Dmitrovskom drumu, upravo na mestu odakle su 6. decembra 1941. godine naši „T-34“ krenuli u kontranapad. U muzeju se danas, premda i s teškoćom, smešteni: u prizemlju – istorija stvaranja tenka, na prvom spratu – istorija njegovog života na frontovima Otadžbinskog rata. Uvek sam verovala u to da je ovakav muzej potreban, da je neophodan i da će biti popularan. Ali nisam mogla da verujem koliko.

Na otvorenom prostoru muzejskog kompleksa postavljeno je osam tenkova – „unuka“ i „praunuka“ „T-34“, kao i samohodna artiljerijska naprava, stvorena na osnovu „trideset četvorke“. Obično tenkovi u različitim muzejima sveta imaju čvrsto zatvorene poklopce. U muzeju Larise Vasiljeve oni su otvoreni za posetioce. Može se posedeti za upravljačkim ručicama bojne mašine i pogledati tripleks tenka, što se obično sviđa dečacima – budućim braniteljima otadžbine.

Na medalji „Za odbranu Moskve“ nije slučajno prikazan „T-34“. Vojni istoričari smatraju da je u mnogome zahvaljujući ovoj borbenoj mašini uništen hitlerovski plan blickriga za osvajanje Moskve, nastavlja Larisa Vasiljeva.

Ne samo to da je kod Moskve on primio na sebe glavni teret, koji podnose tenkovi na poljima bitke. Glavno je što je osujetio plan „Barbarosa“. U našem muzeju se o tome govori. Kad je Hitler saznao za „T-34“ i shvatio da Nemačka ne može da ga proizvode, odlučio je da osvoji Harkovsku fabriku tenkova. Međutim, fabrika je uspešno evakuisana. Čerčil je jednom rekao da su u ovom ratu postojale tri velike mašine, tri velika oružja u ovom Velikom ratu: engleski top, avion Meseršmit i sovjetksi tenk „T-34“.

U deceniji koja je protekla posle otvaranja, muzej „Istorija tenka T-34“ je dopunjen novim eksponatima i veoma se proširio. Danas se u podmoskovskom selu Šolohovo, koje se nalazi na 17 kilometara Dmitrovskog druma, održava svečana ceremonija polaganja kamena-temeljca na mestu izgradnje druge faze ovog jedinstvenog muzejskog kompleksa.