Оклоп је чврст и наши тенкови су брзи

Јединствени музеј тенка, који је посвећен легендарном „Т-34“ ове године пуни 10 година. У колекцији нису приказане само борбене машине серије „Т“, већ и јединствени експонати из времена Другог светског рата,као и документа, везана за борбени пут „тридесет четворке“. 5. маја у подмосковском селу Шолохову окупили су се ветерани-тенкисти и градитељи тенкова, њихова деца и унуци, како би положили симболични камен-темељац за ново здање комплекса спомен-музеја.

Историја најбољег средњег тенка двадесетог века „Т-34“ почела је пре више од седам деценија. 1940. године он је уврштен у наоружање Црвене армије. „Тридесет четворка“ је учествовала практично у свим великим биткама Другог светског рата. Касније је тенк био у наоружању 46 држава и успешно је функциоисао на свим ширинама земаљске кугле – од Поларног круга до Јужне Африке.

У познатој књизи-албуму енглеског уметника Стивена Бистија „Чудесни пресеци“ (Incredible cross-sections), која је издата на многим светским језицима, тенк Т-34 је приказан међу осамнаест највећих творевина свих времена и народа.

Музеј „Историје тенка Т-34“ основала је позната списатељица, песникиња и драматург Лариса Васиљева. Некада је покрај постеље оца на умору, једног од конструктора „Т-34“ Николаја Кучеренка, обећала да ће написати књигу о стварању тенка. Резултат упорних трагања и многобројних сусрета с ветеранима био је роман-сећање „Књига о оцу“. Одазив на публикацију били су у буквалном смислу џакови писама читалаца, који су на овај или онај начин повезани с „тридесет-четворком“.

Сећања, фотографија и докумената било је толико да сам одлучила да оснујем музеј „Историја тенка Т-34“, каже Лариса Васиљева.

Од седамдесет шесте године сам скупљала материјал за овај музеј, касније сам га отворила у викендици, затим се он проширио ван граница њене капије. И данас је на Дмитровском друму, управо на месту одакле су 6. децембра 1941. године наши „Т-34“ кренули у контранапад. У музеју се данас, премда и с тешкоћом, смештени: у приземљу – историја стварања тенка, на првом спрату – историја његовог живота на фронтовима Отаџбинског рата. Увек сам веровала у то да је овакав музеј потребан, да је неопходан и да ће бити популаран. Али нисам могла да верујем колико.

На отвореном простору музејског комплекса постављено је осам тенкова – „унука“ и „праунука“ „Т-34“, као и самоходна артиљеријска направа, створена на основу „тридесет четворке“. Обично тенкови у различитим музејима света имају чврсто затворене поклопце. У музеју Ларисе Васиљеве они су отворени за посетиоце. Може се поседети за управљачким ручицама бојне машине и погледати триплекс тенка, што се обично свиђа дечацима – будућим бранитељима отаџбине.

На медаљи „За одбрану Москве“ није случајно приказан „Т-34“. Војни историчари сматрају да је у многоме захваљујући овој борбеној машини уништен хитлеровски план блицкрига за освајање Москве, наставља Лариса Васиљева.

Не само то да је код Москве он примио на себе главни терет, који подносе тенкови на пољима битке. Главно је што је осујетио план „Барбароса“. У нашем музеју се о томе говори. Кад је Хитлер сазнао за „Т-34“ и схватио да Немачка не може да га производе, одлучио је да освоји Харковску фабрику тенкова. Међутим, фабрика је успешно евакуисана. Черчил је једном рекао да су у овом рату постојале три велике машине, три велика оружја у овом Великом рату: енглески топ, авион Месершмит и совјеткси тенк „Т-34“.

У деценији која је протекла после отварања, музеј „Историја тенка Т-34“ је допуњен новим експонатима и веома се проширио. Данас се у подмосковском селу Шолохово, које се налази на 17 километара Дмитровског друма, одржава свечана церемонија полагања камена-темељца на месту изградње друге фазе овог јединственог музејског комплекса.